Прва збирка љубавне поезије аутора Жиже Шипчића „Теби на дар“ представљена је синоћ публици у Дворани Парк. Стављајући жену и љубав у центар интересовања, његова поезија пјева о радосној страни првих сусрета, порука, првих додира.
Како је истакла сликарка Радмила Звицер, у времену политичких, финансијских и здравствених набоја, Шипчић у себи носи поетику која нас враћа себи самима.
-Књига „Теби на дар“ је право естетско умијеће, пјесме су лирски надахнуте љубављу да док их читате запитате се гдје је љубав у мени. Да ли је то оно за чим сви чезнемо, да имамо сродну душу поред себе, да имамо некога ко нас воли, да ми волимо, да градимо свијет романтике, да не видимо ништа друго сем љубави, а да притом будемо спремни да све учинимо за другу особу. Кад је човјек у љубави онда му је све лако, истакла је Звицер.
Свака пјесма коју пише Жижа Шипчић је доживљена, све о чему пјева он заиста воли, и казује ту љубав једноставно и сасвим искрено, оцијенила је Витка Вујновић.
-Поезија настаје на разне начине нема рецепта, често су најбоље оне пјесме које настану наизглед случајно, стицајем околности. Али, и тада су оне плод дубоких емоција и промишљања. Данас се у збрци живота изгубио онај ореол малих радости, благи титрај на сваки чин људке доброте, добре вијести или успјеха. Све то просто исијава из Жижине поезије упоредо са повременом сјетом, меланхолијом, осамљеношћу. Али Жижа корача са “сунчане стране живота“, казала је Вујиновић.
Љубав из човјека “извуче” оно најљепше због чега се труди да што више даје себе, казао је аутор Жижа Шипчић.
-Оно што осјећамо не требамо држати у себи, драго ми је да су моја осјећања изашла „на видјело“. Сви имамо своје мишљење, ставове, ако их не предочимо не можемо знати како ће неко реаговати. Осјећања треба пренијети, казао је Шипчић.
Љубавним баладама, музиком, стихове су оснажили Јованка Вељовић и Новица Зечевић, а сав приход од продаје књига намјењен је за хуманитарне сврхе.
