Из Дома у Бијелој позивају здравствени систем на квалитетнију сарадњу

Дјечијем дому Младост у Бијелој потребна је подршка здравственог система због значајног броја дјеце са проблемима у менталном здрављу.

Директорица Дома, Марела Савић позвала је у току јучерашње заједничке сједнице скупштинских одбора за људска права и слободе као и за здравство, рад и социјално старање, представнике здравственог система на квалитетнију сарадњу.

У Дому Младост је смјештено укупно 78 дјеце без родитељског старања, од чега је 50 одсто са сметњама у развоју, а 25 одсто са проблемима у менталном здрављу, којима је, како је Савић објаснила, потребан стални надзор неуропсихијатра и медикаментозна терапија.

-Број дјеце се смањио и то је чињеница али је промијењена структура због великог процента дјеце која имају проблеме са здрављем и развојем, а рад са њима је изазован, казала је Савић на одбору.

Као други велики проблем истакла је недостатак радне снаге.

-Међу младим људима је све мање оних који желе да раде у институцијама попут Дјечијег дома. За разумјети је све то јер је рад веома напоран, изазован и захтијеван, казала је Савић.

Она је позвала представнике здравственог система на квалитетнију сарадњу, која је како је рекла, од кључне важности.

-Велики број дјеце која имају здравствене проблеме, посебно дјеце која имају менталне проблеме, захтјева додатну пажњу и додатну подршку. Чињеница да ЦГ нема болницу или барем одељење за збрињавање и хоспитализацију дјеце која имају проблем са менталним здрављем, која покушавају суицид, је тешка ситуација која отежава рад наше установе, казала је Савић уз изношење податка да су у установи у последњој години имали шест покушаја суицида.

-Онда можете замислити како изгледа на терену када се такве ствари десе а немате прилику да такво дијете хоспитализујете и да оно буде под надзором љекара, рекла је Савић и поручила да држава под хитно мора да нешто предузме по том питању.

Савић је поручила да су дјеца најрањивија категорија друштва и да је велики проблем када они са 18 година морају да напусте Дом те да је неопходна јача подршка друштва у њиховом осамостаљивању.

На сједници одбора представљена је Стратегије о деинституционализацији за период од 2024-2028 године, са Акционим планом за 2024. и 2025. годину.

-Општи циљ ове Стратегије је остваривање права на достојанствен, независан и квалитетан живот у заједници кроз процес деинституционализације, превенцију институционализације, подршку социјалној инклузији, развој одрживих и доступних услуга које омогућавају корисницима да живе у најмање рестриктивном окружењу.

Учесници у дискуји, како је наведно на сајту Скупштине Црне Горе, сагласили су се да је систем социјалне заштите у нашој држави, јасно и формално опредијељен ка деинституционализацији, али да треба интензивирати рад на унапређењу услуга социјалне и дјечје заштите, чиме се стварају предуслови за њен наставак. Истакнуто је да се, кроз мултисекторску сарадњу државних органа, уз континуирану помоћ и подршку међународних организација и невладиног сектора, могу унаприједити услуге социјалне и дјечје заштите, у циљу побољшања квалитета живота корисника. Такође, наглашено је да је од кључног значаја рад на превенцији издвајања дјеце из породичног окружења, кроз унапређивање система подршке породицама, посебно из осјетљивих категорија, као и рад на развоју хранитељства у Црној Гори, јер је немјерљива корист бриге о дјеци у топлом породичном окружењу и њиховом оснаживању за самосталан и продуктиван живот.