Poželite li ponekad nedelju kakvu pamtimo iz djetinjstva, tihu, sporu, nedelju u kojoj se nije jurilo za obavezama, jer je ime dana govorilo: ne delaj… Za nedeljnom trpezom smo sjedali zajedno, duže nego inače, razgovarali vedrije i bez gledanja na sat, drijemali poslije podne i jedva čekali vrijeme za plažu i izlazak… Dan je rastao polako… Jesmo li zaboravili ili izgubili takve nedelje? Ako i jesmo na nama je da ih opet pronađemo, u izletu do Rosa, Žanjica, Mirišta, do sela u kojima čekaju bake i djedovi ili uspomene na njih, u šetnji kroz Novi koji ne gledamo svakog dana.. Odaberite ovu nedelju da bude drugačija, dan bez buke, bez žurbe, bez obaveza koje nas vuku za rukav, neka bude dan za nas, za one koje volimo.
Dobro jutro, Herceg Novi!
