Црна Гора је задржала треће мјесто у региону у Индексу безбједности новинара Западног Балкана за 2022, са оцјеном од 3,35, саопштено је из Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ) на представљању истраживања које осим Црне Горе, укључује и Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Косово, Албанију и Сјеверну Македонију.
Потпредсједница СМЦГ и коауторка Индекса Маријана Цамовић Величковић напоменула је да је Црна Гора забиљежила незнатно назадовање у односу на 2021. годину када је финални скор био 3,4.
-Током 2022. године регистровано је 28 напада и пријетњи по новинаре и медије у Црној Гори, док је Управа полиције регистровала 21 случај. То говори о чињеници да четвртина случајева који се десе не буду пријављени званичним органима. Углавном се сви лакши случајеви из претходних година рјешавају у јако кратком року, а међу пресудама је било и казни затвором“, казала је Цамовић Величковић.
Како је казала, ефикасност истрага напада на новинаре и имовину медија и даље представља велики проблем, обзиром да су истраге озбиљнијих случајева дуготрајне, споре и да ти случајеви остају неријешени.
-То се десило у најозбиљнијим случајевима, као што је убиство главног и одговорног уредника листа Дан Душка Јовановића и рањавања новинарке Оливере Лакић“, казала је она.
Цамовић Величковић је упозорила да је настављена пракса да се са највећих државних адреса добијају критике на рачун рада појединих медија и новинара који су запошљени у њима.
Према њеним ријечима, измјене Кривичног законика унаприједиле су превентивну заштиту новинара и других медијских радника, али се унутар редакција не ради превентивно и не врше процјене ризика прије слања екипа на терен, посебно уочи високоризичних догађаја.
-Права новинара и њихова безбједност значајно су угрожена током извјештавања са протеста и великих окупљања. Свака политичка и друштвена нестабилност чини новинаре и друге медијске раднике осјетљивијим и подложнијим нападима“, поручила је Цамовић Величковић.
Она је казала да је социо-економски положај медијских радника у Црној Гори доживио скроман напредак, захваљујући повећању зарада током 2022. године.
-Ипак, и даље су актуелни бројни проблеми који оптерећују запослене у медијима годинама уназад: неплаћени прековремени рад, преоптерећеност, недостатак усавршавања и несигурна радна мјеста. Још није усвојен нови Грански колективни уговор којим би се унаприједио положај запослених у медјима јер послодавци не желе да прихвате предлоге синдиката, казала је она.
Упркос, како је рекла, повећању које је донио програм „Европа сад”, истраживања СМЦГ показују да се зараде запослених у медијима налазе између минималне и просјечне на нивоу државе.
-Податке о броју запослених, типовима уговора и броју хонорарних сарадника у медијима није могуће добити, већ се раде процјене на основу доступних података. Према тренутним подацима, на малом тржишту функционишу 222 медија у којима ради нешто мање од 2.000 запослених, казала је она.
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић објаснио је да је Индекс безбједности новинара јединствено истраживање у региону, које се ради под окриљем мреже Safe Journalists, а прати промјене у друштвеном и политичком амбијенту земаља Западног Балкана а које имају директан или индиректан утицај на безбједност новинара и медијских актера приликом обављања свог посла.
-Ово је још један значајан истраживачки подухват Синдиката медија који још од 2016. године континуирано прати случајеве напада на новинаре али и друге аспекте њихове безбједности и рада. Подаци из овог истраживања могу бити значајни за све медијске актере али и доносиоце одлука у нашој земљи јер је проблем напада на новинаре и безбједности новинара и даље присутан, рекао је Крачковић .
