„Човјек са Јадрана“ Милоша Јанковића пред Новљанима

Милош Шпира Јанковић (1905- 1999) и његово дјело које  више од седамдесет година било  изван видокруга  новске и бокељске јавности  поново је  у центру пажње људи свог краја. Повод је његова аутобиографска књига  „Човјек са Јадрана“  која је на енглеском језику објављена 1992. године, а три деценије касније приредила је магистар Гордана Поробић Крцуновић са сарадницима  у преводу Госпаве Косовић а издању ЈУК Херцег фест. Промоција у башти куће Ива Андрића послужила је освјетљавању  једног патриоте којег су због  идеолошких разлога осудили управо људи из његове Боке.

Говорећи о мотиву, љубави према завичају са жељом да прикаже догађаје  у којима је  учестовао, Милош Јанковић је нагласио да је у свом рукопису  записао причу о времену, људима и догађајима који су се одиграли у Боки Которској током Другог свјетског рата,  нагласила је приређивач Гордана Поробић Крцуновић.

Гордана Поробић Крцуновић

-Милош Јанковић, тај образовани и пословни човјек, полиглота, српски патриота,  општински руководилац кроз своју судбину и живот описао је вријеме ратно и поратно, своје бјекство из Дубровника у Италију па касније у САД. Овом књигом остварен је  његов сан о репартијацији, о повратку у отаџбину, Боку и Херцег Нови, који је толико волио, коме је толико дао и за који је толико чезнуо.

Преко ове књиге, Милош Јанковић се на симболичан начин вратио међу своје.

-Будући да ова књига свједочи о једном драматичном периоду историје Херцег Новог и Боке у којем је Милош Јанковић одиграо важну улогу захваљући којој су сачувани како Бока као територијална цјелина тако и животи људи из овог краја, за очекивати је да ће она наићи на позитивну критику и да неће бити изложена идеолошки мотивисаним суђењима због којих је Милош Јанковић, као и бројни други, морао да напусти земљу. Ова књига је једно лично и историјско релевантно свједочанство, једна узбудљива аутобиографска прича о себи и другима испричана као свједочнство о једном времену,  рекла је приређивач  Гордана Поробић  Крцуновић.

Она је објаснила да идеја да се књига са енглеског преведе на српски припада покојном Петру Обрадовићу Чалтону.

-За појаву  ове књиге на српском језику, заслужни су и други познати  Новљани и Новљаке. Професорица Гордана Булатовић која је предавала бројним генерацијама српски језик  међу којима је и моја маленкост,  професорица Вера Тодорић сестричина Милоша Јанковића , која живи у старој кући Јанковића у Игалу и  која нас је провела кроз ту кућу у којој и данас живи стари дух некадашњег Игала и  породице Јанковић  која је стварала колорит тог времена који се да осјетити приликом  посјете и свега виђеног у тој кући. Хвала Вери Тодорић што нам је помогла да све ово урадимо и што је у име породице Јанковић ту са нама,  рекла је Гордана Поробић Крцуновић и захвалила се потомцима Милоша Јанковића који живе у САД, који су дали сагласност ЈУК  Херцег фест да се преведе и одштампа ову књигу. 

Небојша Рашо

Публициста Небојша Рашо говорио је о  историји породице Јанковић за развој Херцег Новог и Боке

-Бокељи  су исписали једну златну страницу у поморству посебно у доба једрењака. Игаљски Јанковићи су једна од најзнаменитијих поморских породица и међу онима су који су дали највећи број  помораца, капетана и бродовласника. По наводима Петра Палавршића 18 је капетана  на једрењацима из ове породице, а њима можемо додати и  Николу Јанковића који је био  капетан  на паробродима. Ово је податак са којом се мало која поморска породица може похвалити. А сви они су играли значајну улогу у друштвеном и политичком животу Херцег Новог у времену Венеције, Аустроугарске и Краљевине Југославије. По записима Сава Накићеновића  Јанковићи су у Игало дошли из Паштровића, припадали су роду Давидовића вјероватно одмах по ослобођењу Херцег Новог од Турака 1687. године. Према предању у Паштровиће су дошли из Равних Котара и да потичу од познатог ускока Стојана Јанковића. Податку за ово предање иде у прилог да Јанковићи у Игалу славе исту славу Илиндан (2. август) као и Јанковићи из Равних Котара.  Историја породице Јанковић прати историју  поморства херцегновског краја, казао  је  Рашо и навео имена помораца из породице Јанковић, од који су многи од њих пловили под руском заставом.

Бокељи су као добровољци учествовали у бројним ратовима у ослобођењу од османске тираније.

-У ратовима Русије и Турске а и у грчком устанку 1821. до 1828.  године  многи Новљани су кренули да помогну ослобођењу православне браће  а најпознатији је наш  Васо Брајовић из Мојдежа а у овом устанку се истакао и Никола Јанковић из Игала, казао је Рашо  и додао да су Јанковићи били у одбору за изградњу цркве светог Архангела Михаила  крајем 19. вијека на Белависти, казао је Рашо.

Глиго и Шпиро Јанковић отишли су у Трст и писали историју поморства Херцег Новог од првих једрењака до  модерног доба а на позив угледних Новљана Шпиро Јанковић се вратио у родни град и  започео градњу хотела „Игало“ а уз градњу хотела Бока ово је био најзначајнији моменат у  развоју туризма за херцегновску општину.

Рашо је подсјетио да је од 1930. до 1934. године Шпиро Јанковић обављао дужност херцегновске општине, а да је његов рад наставио син Милош.

– Погрешно би било рећи да се ми овом књигом одужујемо Милошу Јанковићу. Ми са овим насловом желимо да сперемо срамоту са човјека који је спасио наш крај. Сам читалац ће се увјерити  колике су биле заслуге Милоша Јанковића у тешким временима њемачке окупације. Јанковић је књигу писао осамдесетих година и не без страха  од последица. Оставио је вриједно свједочанство о ратним дешавањима у Херцег Новом. Књига нам открива суштину времена и живота, а из перспективе умног хроничара, закључио је Рашо.

Гордана Булатовић

Професорица Гордана Стијепчић-Булатовић је казала да овај догађај и истина о једној породици чека више од 80 година. Она се осврнула на улогу Милоша Јанковића у предратном и ратном пеиоду Херцег Новог.

-То је прича како се помаже Јеврејима и другим несрећно прогоњеним изгнаницима. То је казивање подстакнуто и дјечијим  сјећањем на вријеме у којем је Милош Јанковић био прва личност да се спријечи од стране Мила Будака  да се  НДХ прошири барем до Тивта. Као градоначелник, шеф полиције и  гувернер Боке са огромним обавезама и умијећем,  он је  балансирао између Њемаца, партизана,  отварао  затворену школу за калуђерице у цркви Светог Антуна, отварао сиротишта. Помагао је сиротињу.  Никада није питао људе ко су и што су  само ако им је потрена помоћ. Милош Јанковић је спријечио 1943. године упад усташа са Дебелог бријега, казала је Булатовић. Говорила је о хапшењу Милоша Јанковића од стране ослободилаца Херцег Новог и Боке, суђењима, до његовог одласка у Дубровник одакле у чамцу без једара и мотора са породицом бјежи у Италију. 

-Објављивањем ове књиге почињемо са идејом да рехабилитујемо Милоша Јанковића, рекла је Булатовић и покренула идеју да се обали коју је и сам стварао да име Милоша Јанковића, да се кућа Јанковић  стави под заштиту  државе и у парку подигне споменик, обнови  њихово  породично гробље  на Топлој. То је, како је истакла, најмање што се може учинити за неправду учињену Милошу Јанковићу и његовој породици.

Промоција Милош Јанковић

Одломке из књиге  „Човјек са Јадрана“ читала је Госпава Косовић  која је овај наслов и превела са енглеског језика. Промоцији, која је почела  видео поруком Милене Јанковић,  кћерке Милоша Јанковића из САД,  присуствали су конзул Србије у Херцег Новом  Мићо Роглић, предсједници Oпштине и Скупштине Херцег Нови Стеван Катић и Иван Отовић.

1 COMMENT

  1. Као и обично: Наставља се новско постхумно кићење туђим перјем. А што му „за живота“ не објависте књигу, не одржасте промоције и не одасте почаст, а?? Тито-фрка … Уствари сте били за Јожу а не за овакве праве родољубе чијом се славом сада китите … Срамота!!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here