Министарство просвјете није дало сагласност за наставак ангажмана асистента у настави дјеци с инвалидитетом, односно дјеци са сметњама у развоју у сред школске 2022/2023. године, због чега из Удружења младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ), Удружења Родитељи, Савеза слијепих Црне Горе и Фондације ”Огњен Ракочевић” исказују забринутост.
Како је саопштено из Удружења младих са хендикепом, ресорном министарству упућен је допис у којем траже да буде омогућен довољан број асистената дјеци с инвалидитетом, односно дјеци са сметњама у развоју, као и да што хитније преиспита наведену ситуацију и спријечи даље посљедице, како се не би даље урушавао квалитет образовања дјеце.
– Ово би значило, да многа дјеца с инвалидитетом, односно дјеца са сметњама у развоју, неће имати особу која ће им помоћи да прате наставу и буду укључена у образовни процес како је и замишљено инклузијом. Број асистената у настави никада није одговарао потребама дјеце и ономе што пише у њиховим рјешењима о усмјеравању на шта смо годинама указивали, а о чему свједоче бројни медији и медијски извјештаји. Асистенција за резултат, уколико се испуне остали услови за дјецу, не може и неће довести до изолације и сегрегације, већ управо до инклузије – наведено је у саопштењу.
У Удружењу, како наводе, нису изненађени објашњењем Министарства „да Закон јасно указује да асистенти у настави имају улогу техничке подршке у погледу обезбјеђивања приступа образовању и образовном постигнућу за дјецу са тешким тјелесним сметњама, умјереним интелектуалним сметњама, без остатка вида, потпуним губитком слуха и из спектра аутизма”.
– То не значи да смо сагласни са тумачењем Министарства у вези с улогом асистената и њихове одговорности, које упорно указује да не треба да се мијешају са пословима стручних сарадника и наставника, али су асистенти управо подршка наставницима, па онда посредно дјеци. Дакле, асистент помаже дјетету зато што наставник не може да обезбиједи индивидуализован приступ – објашњавају у Удружењу.
По ставовима Министарства би се дало закључити да асистент само треба да доведе дијете до клупе и пусти га да само прати наставу у току часа. Једино то и може урадити уколико је „техничка подршка” и то већем броју дјеце у установи.
Изузетно је проблематично што у неким школама један асистент пружа асистенцију већем броју дјеце. Уколико један асистент истовремено проводи вријеме с више ученика с инвалидитетом у учионици, потпуно је супротно принципу индивидуализације, који гарантује Конвенција Уједињених нација о правима особа с инвалидитетом, посебно имајућу у виду да се ради о услузи која подразумијева пружање подршке дјетету с инвалидитетом приликом обављања школских обавеза (помоћ приликом писања, хватања биљешки на часу, израда контролних и домаћих задатака, одлазак до тоалета, заједничко вријеме током школских одмора и слично), што свакако захтијева више сати потребне асистенције или током трајања свих часова, а не само пар сати, или и краћи временски период, како се у пракси дешава, имајући у виду да остатак радних сати асистент проводи пружајући асистенцију другом ученику.
Асистенција у настави је право сваког дјетета с инвалидитетом уколико се процјеном утврди да им је потребна, и као таква мора бити обезбијеђена свакоме дјетету.
