Иво Андрић наш савременик манифестација која је посвета нобеловцу поводом 130 година од његовог рођења почела је данас у Андрићевој кући на Топлој уз поруку да су одабрани програми истовремено посвета свима који увијек изнова промишљају његово наслијеђе, рецепцију његових дјела, тумаче однос Андрића и пјесника, Андрића и мора, његовог покушаја мирног живота у немирном 20. вијеку.
Књижевник Андрија Радуловић подсјетио је да је Андрић у Херцег Новом друговао са Војом Станићем, Лалићем, Лазаревићем, Костићем, Ћопићем, Раичковићем, ствараоцима који према његовој оцјени чине истинску биографију овог града, а потом је одредио и Андрићево мјесто.
-Иво Андрић је један од висова европске књижевности за чију ријеч постоји велико интересовање и данас па су књиге преведене на више од 50 језика. Његов утицај на прозу југословенских и постјугословенских писаца је значајан, било да се ради о модерним или постмодерним ауторима који су своја приповједачка лица огледали у Андрићевом бунару гдје је свака ријеч одмјерена у тишини и гдје Мјесец сија као у висини. Андрић одводи читаоца у дубине памћења културног, националног историјског, епског, митског, архетипског, увјек надвијен над питањима смисла, живота и судбине човјека у свијетове. Једино ријеч може да нас спаси од људског посрнућа, ријеч која се рађа у одмјерености сопствене душе, ријеч за којом је трагао брижљиво и ослушкивао онако када је писао своје најбоље романе, дуго чак деценијама, слутећи да изван овог свијета, постоји неко острво спасења, неки „Еx Ponto“.
Академик Јован Делић, коментарисао је прво Андрићево наслијеђе и значај који има Кућа нобеловца Ива Андрића.
-Нема ништа што је Иво Андрић стекао, а што није оставио своме народу. И гдје год је нешто оставио то се примило. Негдје боље, негдје горе и остала је културна институција првога реда. Зато је изузетно важно ко те институције води, ко у њих долази, шта ту ради и говори, казао је Делић.
Делић се осврнуо на цјелокупно Андрићево стваралаштво од поетског исказа до романа , а посебно је апостроифирао есеје.
-Нема есеја равних Андрићевима, какви су „Разговори са Гојом“, Његош као трагични јунак косовске мисли“ и „Мостови“. „Разговори са Гојом“ је жижа Андрићеве поетике, али истовремено и врхунска модерна умјетничка проза коју књижевни јунак сликар Франциско Гоја тражи писца и води с њим разговор. „Мостови“ су спој дубоке мисаоности и модерне лирике, па је дубоко у праву Иво Тартаља када је овај кратки поетски текст назвао филозофском поемом, он то и јесте. Ако један писац има три врхунска есеја у својој националној књижевности, онда је он врхунски есејиста, дубоко мисаон и осјетљив, меланхолик. Иво Андрић је био предодређен да буде врхунски есејиста. Он је то био , он је то и данас, први и најбољи, казао је Делић.
Наглашава да имамо дугу приповједачку традицију али немамо још приповједача који би се Андрићу могао примаћи.
Ми немамо таквих припоивјетки као што су Андрићеве, „Пут Алије Ђерзелеза“, „Мустафа Маџар“, „Аникина времена“, „Мара милосница“ , „Мост на Жепи“, „Жеђ“, „Чаша“, „Труп“, можемо просто редом читати наслове приповједака без страха да ћемо поменути једну лошу, макар се радило о приповјеткама које су штампане међу пјесмама каква је рецимо „Победник“, „Прича о Давиду и Голијату“ или „Прича из Јапана“. Није ми познато да је неко у свјетској книжевности створио лик Давида како га је обликовао Андрић. Није ми познато да је неко остварио сатиричну причу или пјесму која је истовремено и програмска каква је Андрићева „Прича из Јапана“, казао је Делић.
Пјесник, књижевни теоретичар и књижевни критичар, драмски писац Иван Негришорац указао је између осталог на Андрићев стваралачки образац.
-Класични, објективни приповједач, наратор који је миран , уравнотежен клоји све ствари повезује узрочно последичним везама тако да се нама чини да ту нема шта провјерити. То је Андрић. И нема боље парадигме од Андрићеве парадигме не само у српској књижевности. Када га ставите у свјетски концепт видите како он импресивно стоји. Сјетимо се само како он почиње „На Дрини ћуприја“ , мирно полако описује Дрину, планине, па мало касабу, описиваће послије људске судбине , а далеко највише се описује мост на Дрини, односно ћуприју, истако је између осталог Негришорац.
Манифестацију Андрић наш савременик иницирала је Гордана Поробић Крцуновић, а реализује Херцег фест. Данашњи програм водила је Дијана Кривокапић а одабране одломке из Андрићевих дјела читала глумица Жана Гардашевић. По свему што се чуло вријеме очигледно није могло убацити разорну клицу у дјело Ива Андрића – напротив чини га снажнијим. Сутра ће у оквиру ове манифестације бити потписан Протокол о сарадњи између београдске Задужбине Ива Андрића и ЈУК Херцег фест. Биће отворена и нова изложбена поставка у којој су оригинални дијелови намјештаја, слике и лични предмети – свједоци херцегновских, најсрећнијих његових година како је говорио Андрић.
