У организацији Херцег Феста и издавачке куће Геопоетика, синоћ је уприличен први од два књижевна програма у Кући нобеловца Ива Андрића. Публици се представио историчар, писац и суоснивач Геопоетике Милан Ристовић са књигама “Мала свеска” и “Утишани гласови”. Угледни професор и аутор бројних научних и књижевних дјела, Ристовић у овим књигама спаја лична сјећања, историју и судбине „малих људи“, потврђујући статус једног од најзначајнијих аутора који истражују везу између историје и књижевности.
“Утишани гласови”, Ристовићево допуњено издање књиге “Обични људи”, баве се историјом појединаца чије су судбине остале у сјенци великих историјских догађаја, а како истиче аутор, нема доброг историчара без добре сумње.
-То је мене привукло, и почео сам, без неког великог плана, повремено да скупљам те нецјеловите приче о људима, различитих судбина, националности. Углавном су сви они који су у овој књизи смјештени у период Другог свјетског рата. Дакле, то је седимент времена и историје, сачињен од живота и судбина таквих људи. Велики остају велики, претварају се у мит, и имају своје мјесто у историји, рекао је Ристовић.
Најљепши дио историчара је, како истиче, када у архивској грађи, наиђе на приче обичних људи, чије личне судбине дају људско лице великим историјским догађајима, казао је аутор.
– Углавном сам се бавио Другим свјетским ратом, периодом између два свјетска рата, и темама које су везане за Хладни рат, дакле великим историјским наративима. Оно што ме привукло су људи који су се загубили у том великом наративу. То су они који су на овај или онај начин жртве свих тих великих догађања на историјским сценама, казао је Ристовић.
Представљајући књигу “Мала свеска”, Ристовић је истакао да је приче у овој књизи повремено писао из унутрашње потребе.
-То је дио онога што је остало, друго сам одбацио. Био сам доста строг према себи. То је једна лична вјежба у ономе што није мој основни посао, а то је историографија. То су приче које се веома разликују тематски и по форми, и настале су у доста једном широком временском распону, али из чисте потребе да сједнем и једноставно напишем о томе, наводи Ристовић.
Вечерас ће у Андрићевој кући гошћа програма бити књижевница, сценаристкиња и редитељка Нађа Петровић, која ће говорити о свом награђиваном роману „Медузе живе заувек док их не ухвате„. Роман, који је био у ужем избору за НИН-ову награду и освојио награду „Гроздана Олујић“ за најбољу прозну књигу 2023. године, привукао је пажњу критике и читалаца снажном и аутентичном причом о одрастању, љубави, губитку и потрази за идентитетом.
Разговор са ауторима води директорка и главна уредница Геопоетике Јасна Новаков Сибиновић.
