Умјетница која маестрално повезује традиционалну балканску музику са џезом, оријенталним и савременим утицајима, једна од најзначајнијих и најцјењенијих интерпретаторки севдалинке, Амира Медуњанин по трећи пут стиже у Херцег Нови на Guitar art summer fest.
Каже да, као и публика, још памти први сусрет са овим градом и концерт на Тргу од музике у Старом граду, али и онај на Канли кули, на којој ће наступити и овог љета, 2. августа.
– Искрено се радујем што ћемо поново наступити на фестивалу. Првог наступа се врло добро сјећам, јер је заиста била фантастична атмосфера и била сам веома срећна. Публика која долази на фестивал је дивна и то је мотивишуће за музичаре. Тај спој енергије нас на бини и људи у публици је баш посебан. Овог пута долазимо у другачијем саставу у односу на претходне наступе и намјеравамо представити и неколико пјесама са новог албума.
Наш коментар да је пронашла властити глас унутар традиције и да је често називају „балканском Били Холидеј“, Амира скромно коментарише.
– Може бити само једна Били Холидеј и то је чињеница. А то поређење је давно било и много пута сам рекла да је немогуће упоређивати. Касно сам почела да се бавим музиком и тај свијет је за мене био потпуно другачији. Прије тога сам радила у канцеларији и нисам озбиљно размишљала да се у потпуности посветим музици. А глас, како сте рекли, увијек је био ту, само нисам све то озбиљно схватала.
Није једноставно, али ви успијевате да севдах, дубоко укоријењен у прошлости, учините савременим и блиским новим генерацијама. У чему је тајна?
– У праву сте. Вјековима севдах опстаје и преноси се с генерације на генерацију усменом предајом, а велики број интерпретатора преносио је његову љепоту, снагу и поетику деценијама у прошлом вијеку, што је заиста много утицало на многе умјетнике. Свака генерација има своје виђење традиционалне музике и мислим да је управо то разлог зашто многи музичари налазе инспирацију у традиционалној музици, иако се посвете неком другом музичком жанру.
Живимо у времену убрзаних садржаја и кратке пажње. Да ли мислите да музика данас још има моћ да људе заустави и повеже са сопственим емоцијама?
– Да. Не би ваљало да је другачије. Музика нас повезује и чини нас срећним и бољим људима, прије свега. Та моћ је, по мени, нешто најснажније што можемо осјетити у нашим животима. Љубав која се рађа из музике не може се поредити ни са чим. Разумијем у каквом времену се налазимо, али мислим да морамо имати на уму приоритете, јер смо прије свега људска бића, а без љубави тешко да можете замислити човјека.
Када бисте морали да опишете свој умјетнички пут кроз три пјесме, које би то биле и зашто?
– Има ту пуно пјесама које су обиљежиле мој живот. Некако су неодвојиве од догађаја, мјеста и људи. То су више слике из мог живота, а вјерујем да и остали људи имају потпуно исти доживљај. Само су можда ситуације мало другачије, али емоције које пјесме буде су, вјерујем, веома сличне. Ако бих требала да се опредијелим, рекла бих „Пшеничице ситно сјеме“ – пјесма која ме увијек, ма колико пута је изводила, погоди у срце. Пјесма „На хасталу гори свијећа“ једна је од најљепших пјесама које сам чула у животу и која ме враћа у свијет у којем сам одрастала. Пјесма „Окрени се низ ђул башчу“ је изнимно лијепа и мени веома драга, а прати ме цијели живот.
Ваши концерти често имају атмосферу интимног сусрета са публиком. Како градите тај однос повјерења са људима који вас слушају?
– Имам привилегију да могу изаћи пред људе и подијелити емоције. Наша срећа је што нас има пуно које повезује традиционална музика и свјесни смо колико то значи свима нама. И заиста није тешко, и то од првог такта – заједно смо у пјесмама које су уткане у наше животе.
Херцег Нови је град мора, свјетлости и споријег ритма живота. Колико простор и амбијент утичу на ваше извођење и енергију на сцени?
– Наступала сам у Херцег Новом неколико пута и заиста је увијек била магична атмосфера. Пресрећна сам што ћу имати прилику поново наступити и надам се да ће бити као и претходни пут. У праву сте, простор и амбијент заиста значајно утичу и на извођење, али морам рећи да су људи прије свега ти који носе енергију и нас на сцени мотивишу и омогућавају нам да дамо све од себе.
Кроз године сте сарађивали са изузетним музичарима широм свијета. Шта вас данас највише инспирише код других умјетника?
– Имала сам срећу да сарађујем с многим музичарима и заиста је то, барем мени, велико искуство и богатство. Некако смо увијек били на истој фреквенцији, јер смо сви инспирисани традиционалном музиком која је повезница и, без обзира на музичке жанрове, мислим да је то најбољи почетак. А без слободе и креативности не можемо замислити свијет музике.
Да нисте пјевачица, чиме бисте се бавили? Постоји ли нека друга умјетност или професија која вас
је одувијек привлачила?
– Вјерујем да знате да сам се у претходном животу бавила финансијама и рачуноводством, тако да сам у свијет музике ушла ненадано. А од осталих умјетности волим фотографију и филм. Мада, ако ме питате чиме бих се бавила у неком наредном животу, онда би то било цвијеће. Можда да радим у некој цвјећари, то би био мој избор.
Како изгледа један ваш дан када нисте на турнеји и када немате обавезе према публици?
– Обично бих требала одмарати, али имам пуно цвијећа и то ме весели. Увијек има нешто да се ради око цвијећа, а понекад одем до планине и шетам колико могу.
Ваша музика често говори о љубави, чежњи и припадању. Шта за вас данас представља осјећај дома?
– Вјерујем да су то људи који ме окружују, породица и пријатељи. Али, већ више од двадесет година путујем по свијету и у многим мјестима се осјећам код куће, јер једноставно то осјећање можете осјетити било гдје. На свим тим путовањима срела сам многе дивне људе с којима сам у контакту и то пријатељство траје. Доживљавам их као да су породица, и баш то чини мој живот богатијим.
Постоји ли пјесма коју сте током година пјевали безброј пута, а која вас и даље изненади новим значењем?
– Има их много. А већ сам рекла да пјесме које изводим доживљавам и проживљавам као да их први пут чујем и вјерујем да је тако и са људима који дођу на концерте и знају те пјесме. Неријетко се дешава да их поново изненаде.
Многи млади људи данас трагају за аутентичношћу. Који бисте савјет дали некоме ко покушава да пронађе свој глас, било у умјетности или животу?
– Мислим да нисам права особа која би могла дати савјет. Рекла бих, можда би најбоље било да више слушају срце него разум. Некако од срца све креће и са срцем све завршава.
Шта публика може да очекује од вашег наступа на јубиларном 20. ГАСФ-у? Да ли припремате нека изненађења?
– Долазимо у потпуно другачијем саставу од претходног пута. Веома сам срећна што могу представити и нове пјесме. А надам се да ћемо се мало дуже дружити, јер, искрено, дуго нисмо били и вјерујте да имамо много тога за извести. Дуга је ноћ, па полако, нигдје не журимо.
Када бисте могли да оставите само једну поруку публици која ће вас слушати у Херцег Новом, која би то порука била?
– Надам се да ћемо пјевати оно што нам срце зна. И не треба нам више од тога.
