Култура

Зорица Томић: Теслу треба разумјети као човјека, а не као мит

На другој вечери Трга од књиге приређена су три програма. Књига „Тесла: свјетлост сјенке“ Зорице Томић, издања Архива Војводине посвећених дјелима Драгоша Калајића, и издавачка дјелатност Архива Косова и Метохије. Књига „Тесла: свјетлост сјенке“ је савремени је драмски текст о Николи Тесли, прилагођен имерзивном театру. Текст се састоји из седам цјелина: Дочек, Сенке, Два светла, Портрет, Откривање Тесле, Испраћај и Теслина сфера, у  којима ауторка нуди једно другачије читање Тесле, као визионара  и човјека који је живио између генијалности и самоће, свјетла којим се бавио и сјенкама.

Текст је написан за позориште ПајнКон театар у Београду, а истоимену књигу ове године објавила је издавачка кућа ХЕРАеду. Оснивач и директор ове издавачке куће, Зорица Стабловић Булајић, истакла је да  овај формат на најцјелисходнији начин говори о Тесли савременим језиком.

-Ово је формат који од Тесле не прави мит, измишљотине, а ипак почива на документарној грађи. Ријеч је о глобалном приступу – имате Теслу као живог човјека, јер је Томић нашла начин да кроз визуру ове значајне свјетске фигуре, не само наше, исприча једну причу којом ћемо мало помјерити жижу како да разумијемо Теслу. И то је јако важно за генерације које долазе, истакла је Стабловић Булајић.

Како је казала ауторка књиге Зорица Томић, по образовању филозоф, основна идеја је била да Теслу сагледа из другачије перспективе – не само као генијалног научника и изумитеља, већ и као духовно људско биће.

-Он је био велики научник, генијалац, а ја сам хтјела да испитам да ли је, и у којој мјери, он био духовно биће, у којој мери је био крхко биће, како је разумијевао социјалне односе, и зашто су ти односи били ријетки. Направила сам у седам слика његове сусрете, необичне, по мом мишљењу, значајне, које осветљавају, које су мени дале прилику да се поиграм са Теслиним сјенкама, и да видим има ли у свакој од њих по мало свјетла. Јер ја мислим да свако од нас исијава неко свјетло, истакла је Томић.

Ово није прича о ономе што је Тесла урадио, већ покушај да се допре до искуства онога што је био – визионар, интелектуалац, духовни трагалац и емотивно, рањиво биће, суочено са сопственом крхкошћу, славом и оспоравањима, друштвеним признањем и сталним трагањем за истинским саговорништвом, објашњава Томић.

-Оно што је мени било занимљиво су могућности разговора са необичним људима које је имао прилику да сретне. Једна од њих је грофица и сликарка, чувена оног доба филма, Параги, пореклом Мађарица. Други је, наравно, Марк Твен, а можда и најзначајнији дио припада његовим разговорима које сам ја замишљала са чувеним Свами Вивеканандом, индијским филозофом који је крајем 19. века дошао у Америку, да Америци прикаже и покаже лепоту, дубину и учења Веданте. Дакле, имамо сусрет два духовна бића која из долазе из различитих перспектива и свјетова, а сусрећу се у једној тачки – да је све енергија и самим тим да је све свјетлост, закључила је Томић.

У оквиру „Трга од књиге“ представљена су издања Архива Војводине посвећена дјелу Драгоша Калајића, о ком су говорили др Небојша Кузмановић и Дуња Андрић. Архив Војводине  је основан 1926. године као Државна архива у Новом Саду. Већ током првих година рада, у архиву је пренесена драгоцјена грађа са територије данашње Војводине, као и велики дио релевантне грађе из архива Мађарске, Аустрије и Румуније. Данас Архив Војводине чува и стручно одржава близу 9.000 метара архивске грађе настајале у периоду од 12. и 13. вијека до 2010. године.  За свој стручни, научни и културни рад, Архив је добио више значајних друштвених признања и награда, међу којима и Сретењски орден другог степена, за нарочите заслуге у очувању културног и историјс ког насљеђа, а поводом 90 година постојања и успјешног рада.

У завршници програма представљен је и Архив Косова и Метохије који је основан  1951. године у Приштини као Обласни државни архив Косовско-метохијске  аутономне области, а од 1992. године дјелује под данашњим називом. Обновом рада 2021. године (уз  подршку Канцеларије за КиМ и Министарства културе Републике  Србије) Архив је наставио дјелатност у Чаглавици. Од тада важи за једну од водећих установа културе на простору Косова и Метохије и један је од значајних чинилаца архивске мреже Републике Србије. Посебан допринос представља утврђивање стања фондова и збирки  у Приштини, међу којима се налазе и културна добра од посебног значаја.

Вечерас ће на „Тргу од књиге“ бити престављена „Аутобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље“, као и разговор о књижевном свијету Борисава Станковића, поводом 150 година од његовог рођења. Почетак у 21 сат на Тргу Белависта.

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Бацк то топ буттон