УКИДАЊЕ МАСКИ У ШКОЛАМА ТОКОМ МАЈА, ЧАС ОСТАЈЕ 30 МИНУТА

Фото: Илустрација

Школски час тајаће 30 минута до краја наставне године, док је веома могуће да у мају, ако не и раније, буде укинута одлука о обавезном ношењу маски у школама, казао је др Игор Галић, директор Института за јавно здравље гостујући у „Кутку уживо“ Удружења Родитељи.

Двије теме су се искристалисале као најважније у разговору родитеља са др Галићем, а то је дужина трајања часа и укидање обавезног ношења маске. Како за РТХН објашњава Кристина Михаиловић, предсједница Удружења Родитељи, према садашњим информацијама дјеца и наставници ће носити маске до маја.

– Речено је да уколико трендови и бројке буду као и сада, у паду, за очекивати је да ношење маски буде укинуто током маја. До тада има још доста времена, а с обзиром на то какве су реалне бројке везано за епидемију, реално је било очекивати да ће одлуку укинути раније. Могуће је и да не могу да предвиде све оно што прати епидемију и за неки дужи период дају тачне информације, тако да остаје могућност да се све то буде и другачије, казала је Михаиловић.

Родитељи су искористили и да питају колико су дјеца ко ће бити одговоран ако се испостави да је ношење маски штетно утицало на раст и развој дјеце.

Др Галић је указао да они као тим, јер је девет љекара било у радној групи која је доносила одлуке, заједно са другим институцијама, су ти који ће сносити одговопрност уколико неко сматра да одговорност треба да се сноси, преноси Михаиловић.

Дужина часа остаје 30 минута, зато што је кратко вријеме да се до краја наставне године школе које су пребукиране преорјентишу на час од 45 минута.

Било је за очекивати да се школе врате у нормални ток организације наставе, а не да буду последње које ће то урадити. Порука др Галића је била да се тешко може десити да се дужина часа врати на 45 минута. Родитељима је индиректно поручено да је то сада тешко организовати јер је мало времена остало до краја наставне године, да би то било компликовано и за школе. То смо и претпоставили јер један дио школа има проблем са пребукираношћу па је тешко да се у кратком року, а с обзиром на то да немају резервну варијанту или модел за брзу реакцију, организују, казала је Михаиловић.

Др Галић је још једном објаснио да је овакав модел наставе био једино рјешење како дјеца не би морала да знање стичу онлајн.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here