Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије гостовао је у емисији „У четири ока” на програму Радио Телевизије Херцег Нови.
Одговарајући на питање новинарке Весне Шошкић, која је улога хришћанског поста, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да се у пост улази ради очишћења душе и тијела.
– Кроз хришћански, благословени, свијетли пост, просвјетљује се лик Божији кроз лице свакога човјека Богом створенога, по слици и прилици Божијој, и достиже се та духовна пуноћа духовна љепота, коју је Бог и предвидио кад нас је послао у овај свијет и којом нас је Бог заправо и обдарио и дао нам је као циљ према којем треба да тежимо. Дакле, то је значај поста, а не само ово спољашње, али и то спољашње је значајно, али само у контексту овога духовнога – што је права, истинска садржина поста – рекао је митрополит Јоаникије.
Говорећи о празнику Васкрсења Христовог, Митрополит је казао да Христово дјело спасења људског рода врхуни у васкрсењу, те додао да васкрсењу претходи Христово страдање, распеће и крсна смрт.
Појаснио је да у тајну спасоносног дјела Христовог, улазимо вјером.
– Вјера је нешто што просвјетљује и наш ум и наша срца и све друге наше способности. Зато само вјером можемо да се дотакнемо те неизрециве предубоке тајне нашега спасења, које је Господ Исус Христос извршио. Дакле, Христос се јавља својим васкрсењем као побједитељ смрти. Он нас ослобађа од страха смртнога и ми постајемо учесници или саучесници Његове побједе над смрћу и Његове вјечне славе и Његовога вјечнога живота, али благодарећи Њему који нас уводи у заједницу са Њим. Он се јавља, као што говори Свети апостол Павле, као првенац из мртвих. Онај ко је првенац, то значи да за њиме иду многи други. Он је само први међу нама, тако је Он то благоизволио – навео је он.
Радост свеопште Христове побједе над смрћу, нагласио је Митрополит, најпотпуније доживљавамо у Светим богослужењима, гдје се, према његовим ријечима, дотичемо и тајне будућега вијека.
– Наравно, ми и даље остајемо људи подложни смрти, подложни гријеху, међутим, имамо ту радост – осјетили смо да је смрт обеснажена, да је смрт већ побијеђена. Знамо кроз шта треба да прођемо, али знамо Ко је прошао прије нас и Ко нас тамо чека. И онда је човјек осокољен, просвијетљен – дотакао се и тајне смрти, али и тајне васкрсења.
Тајну Васкрсења Христовог, рекао је Митрополит, увијек изнова доживљавамо.
– Не као неко сјећање на нешто што је давно било, него осјећамо, доживљавамо присуство Христа међу нама; распетога и васкрслога, који је заједно са нама као што је био са Светим апостолима, само што је то на један другачији, нови начин, кроз литургијско, духовно, мистичко, светотајинско општење са Христом који је глава Цркве, а ми смо Његово тијело. Сви ми, заједница цијела, јавља се као један организам, коме је глава Господ Исус Христос, који је наше васкрсење и наш вјечни живот – вјечна Пасха, вјечно Васкрсење.
Коментаришући кризу савремене породице, те данас веома заступљено одлагање формирања породице, Митрополит је скренуо пажњу на изражени индивидуализам и ароганцију којима често робује данашњи човјек, те закључио да су то често узроци проблема.
Са друге стране, указао је и на благослове којима Бог обдари оне који се одлуче да кроз жртвени породични живот послуже Богу, те са великом пажњом, посвећеношћу и љубављу брину о својој породици.
Казао је да у погледу помоћи породици, као основној ћелији друштва, Црква може да помогне много, али да је највећа одговорност на држави и државним институцијама. Додао је да је важно да сачувамо вјековима утемељене вриједности, али и да развијамо способности да новине у цивилизацији употребљавамо на трезвен начин.
– Вриједности које су се показале непоколебиве и неразрушиве кроз цијелу нашу историју, те вриједности треба и његовати. У реду, ми треба да будемо отворени и за нове изазове – за новине које даје ова цивилизација, али, наравно, треба и оно што никада не застарјева, што је вјечна вриједност, то треба његовати. Ово ново употребљавати на трезвен и разуман начин. То може изузетно добро да се укомпонује, а за то треба имати способности, а способности даје вјера – казао је Митроплит.
Пораст разних облика насиља повезана је са отуђењем савременог човјека, сматра Митрополит.
– Отуђили смо се једни од других. Отуђили смо се и у самој породици. Живимо у истој породици, под истим кровом, али често настају некаква неразумјевања, некаква подвајања. Најстрашније је то отуђење када сте са неким заједно, али већ немате ништа заједничко. То видимо да се догађа често и онда настају разни ломови. Врло често се ту укључује нешто ирационално, а у сваком човјеку чучи то нешто ирационално, али све то некако може и да се оплемени ако имамо покајања, ако имамо разумијевања. Дође и до неспоразума, свађа, дође не дај Боже некад и до нечег тежег, али то треба да се мири, да се превазилази. Људи врло често кад им се отворе те двери покајања, преобразе се, па се тако превазиђе неки неспоразум или у породици или у заједници. Чим се превазиђе неспоразум, одмах се јавља љубав и међусобно разумијевање и потреба да изнова потврдимо своје заједништво.
Митрополит се осврнуо и на питање повећаног броја развода бракова, те поучио да развод брачне заједнице оставља велике ране на душама брачника, а посебно дјеце.
Скренуо је пажњу и на то да се данас на извјестан начин разбијање породице форсира и кроз медије, пласирањем разних непримјерених садржаја.
– Треба да поведу рачуна и сви ти чиниоци друштва о томе гдје идемо – казао је Митрополит и додао да смо дошли до тог степена кризе да уколико се не опаметимо – губимо перспективу.
Говорећи о здравој породици, навео је да једну породицу не чини здравом одсуство проблема, јер, како је казао, све породице имају некаве проблеме, већ је здравом чини способност да превазилази проблеме.
Коментаришући улогу Цркве у секуларној држави, Митрополит је казао да секуларност подразумијева да свако има своју слободу, односно, да и вјерујући и невјерујући имају пуну слободу и иста права.
– Ми не можемо прихватити да се угрожава слобода вјере и да се брише или потискује наша традиција, наше наслијеђе – духовно, културно, историјско. Не можемо прихватити да се наше вјерске слободе ограничавају, прије свега богослужење. Истицање свога мишљења у складу са нашом вјером и са нашом савјешћу, то не значи да ми не можемо да се одрeдимо према неким лошим друштвеним појавама као што је рецимо: наркоманија, алкохолизам, неморал – нешто што угрожава наше друштво. Зар немамо право то да кажемо? Зар немамо право да кажемо своје мишљење? – питао је.
Митрополит је подсјетио да је Црква реаговала у тренутку када је политика хтјела да се умијеша у живот Цркве и да, како је рекао, ”уђе у наше двориште и да нам одређује наш идентитет”.
– То ми нисмо могли дозволити – нагласио је Митрополит.
Он је подсјетио на дугогодишњи третман у којем би Црква уколико одговори на нападе, оптуживана за мијешање.
Осврнуо се и на неријешено питање реституције црквене имовине.
– Сви други субјекти у овоме друштву, осим вјерске заједнице, добиле су реституцију, односно закон о неправедно одузетој имовини. Црквама и вјерским заједницама одузето је највише и ево, нажалост, ни до дан данас тај закон није донешен за цркве и вјерске заједнице, да се и њима врати имовина. Разговара се на ту тему, то је обавеза коју је држава прихватила и приликом потписивања темељног уговора. Ако су сви други остварили то право, а цркве и вјерске заједнице још нису, значи да извјесна дискриминација постоји, јер ваљда и ми треба да имамо иста права као и сви други.
Митрополит је казао да Црква добија извјесне донације од државе, али да је далеко од некаквог повлашћеног положаја који се повремено помиње.
– Нисмо љубоморни ако се додијели другима више, иако смо ми најбројнија вјерска заједница. Ко год прича да смо ми ту повлашћени у односу на неке друге, макар што се тиче донација, ја мислим да је потпуно промашио тему. Али добро, прича се и причаће се, важно је да ми ту нисмо ништа злоупотријебили и да немамо такву намјеру – закључио је Митрополит.
