Изложба историјских фотографија „Ћира“ и пројекта ревитализације и урбане обнове „Вагона“ са уређењем околног простора отворена је синоћ у оквиру програма обиљежавања 125 година од доласка воза у Црну Гору, који организује НВО Синергија. Програм је употпуњен израдом мурала посвећеног јубилеју – 125 година жељезнице у Црној Гори.
Главни циљ пројекта и пратећих активности НВО Синергија јесте ревитализација жељезничког насљеђа и његово стављање у функцију савремених потреба кроз различите програме, попут изложби и бициклијада.
Пројекат је започео као сарадња између НВО Синергија и Јосипа Вебера, који је 2002. године препознао потенцијал у очувању старог вагона, подсјетио је предсједник ове организације, Вук Чворо.
– Он је 2002. године довезао овај вагон, односно имао је добру иницијативу коју сам ја препознао и подржао као неко ко потиче из жељезничке породице, којој је било важно да жељезница и данас има нешто у Херцег Новом. Тако смо се повезали и осмислили гдје да смјестимо овај вагон. Своје мјесто пронашао је у Зеленици и драго ми је што ова жељезничка прича овдје и данас живи – навео је он.
Процес ревитализације, како је истакао Чворо, суочио се са бројним изазовима, од пребацивања вагона до обезбјеђивања званичне локације. Тренутни простор налази се под притиском интензивног саобраћаја и све израженије апартманске изградње.
– Ми као НВО, односно фирма у којој радим, израдили смо идејно рјешење уређења простора око вагона, јер се увијек бавимо јавним простором. То је мој поглед на оно што желим да се овдје дешава – да унапређујемо јавни простор и усмјеримо га ка урбаној обнови, умјесто искључиво новој изградњи мотивисаној туризмом. Сматрам да то није одржив пут и зато смо тражили другачије рјешење, које смо на крају и добили – поручио је Чворо.
Након 25 година интензивног проучавања жељезнице на овим просторима, аутор изложбе и члан Удружења љубитеља жељезнице из Панчева, Јосип Вебер, казао је да истраживања потврђују како је пруга оставила неизбрисив траг, чак и деценијама након што је престала да саобраћа.
– Година 1901. остаје упамћена као година када је Херцег Нови повезан са цијелом Европом. До тада се од Херцег Новог до Сарајева путовало око три и по дана, а доласком жељезнице то путовање скраћено је на свега 12 сати. Касније је било још краће, доласком моторних возова. Преко Сарајева, Босанског Брода и Славонског Брода остваривале су се везе са цијелом Европом. У Славонском Броду саобраћао је чувени „Оријент експрес“, којим се могло путовати до Истанбула, Париза, Минхена и бројних других европских градова. То је био огроман напредак – истакао је Вебер.
Вебер је најавио нову изложбу, која ће бити организована у октобру, а на којој ће публика имати прилику да се детаљније упозна са историјом жељезнице у Црној Гори с почетка 20. вијека.
– Већ смо се договорили са Општином да у оквиру обиљежавања Дана општине Херцег Нови приредимо изложбу на којој ће бити представљено неколико до сада необјављених фотографија. Путем радија, телевизије и других медија детаљније ћемо информисати јавност о програму – казао је он.
Аутор изложбе, проф. др Трипко Драганић, кроз спој еколошке свијести и поетског израза нагласио је значај ревитализације жељезнице као еколошки прихватљивог вида саобраћаја и важног фактора повезиванја Балкана са Европском унијом.
Кроз лик Алексе Шантића и метафору гвозденог коњаника, Драганић је жељезницу трансформисао из техничког појма у поетски мотив. Нова збирка пјесама, која ће бити објављена на јесен, носи наслов „Уски колосијек“ и представља рефлексију о људској ширини и пролазности времена, открио је Драганић.
Секретар за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, Гаврило Вицо, казао је да ово није само прослава 125 година од доласка воза, већ и пет година од отварања меморијалног објекта „Вагон“, мјеста које данас представља симбол чувања успомене на важан дио историје града.
– Долазак жељезнице 1901. године значио је много више од нове саобраћајне везе; био је то симбол напретка, повезивања људи, развоја трговине, туризма и отварања нашег града према региону и Европи. Иако воз одавно не пролази овом трасом, његова прича и данас живи. Управо зато је важно да његујемо наше насљеђе и приближавамо га новим генерацијама. Посебно ме радује што је овај јубилеј окупио све генерације – од оних који памте приче о Ћири до најмлађих, који ће управо кроз овакве манифестације упознати дио историје свог града – казао је Вицо.
У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су Градска музика и мажоретке, Босиљка Кулишић и Николас Морета, као и бенд Трио Маре, док је музичку подршку пружио локални ди-џеј Фанк Ју (Funk You).
