-Бока има изузетно богато културно наслијеђе и мислим да је овај дводневни скуп у организацији Матице Боке и Савеза Срба из Црне Горе показао колико је важно да повремено организујемо научне скупове о Боки и другим областима, казао је предсједник Научног одбора за припрему скупа академик Славенко Терзић.
Научни скуп “Бока у огледалу историјског насљеђа”, који је окупио око 20 учесника, завршен је у данас Котору.
Терзић је рекао да је Бока једна велика тема, јер се на овом простору сусрећу и преплићу различите културе и цивилизације.
-Скуп је окупио људе различитих струка и био је интердисциплинарни. Направио је једну врсту резимеа истраживања Боке Которске и назначио нове теме. Још увијек треба трагати за архивима не само на бившем југословенском простору, него и другим као што су Венеција, Санкт Петербург, Москва, Истанбул. Било би добро, ако би се Матица Боке одлучила да организује сличне скупове сваке или сваке друге године на пример на тему бокељски научни сусрети или бокељски симпозијум, казао је Терзић.
Предавање доктора Синише Јелушића било је изузетно јер је освијетлио богато насљеђе архимандрита Миковића или опет др Бранка Сбутеге који је дао ретроспективу угледних Бокеља попут дон Ника Луковића…
-По мом мишљењу, важна би била тема културног идентитета Боке јер је Бока мјесто сусрета различитих цивилиазција. Овдје је било и доста Срба католика што је ван пажње јавности.Културно, књижевно, народно стваралаштво, културни идентитет Боке може бити једна врло важна тема јер је Бока дио једног далеко ширег културног простора гдје се преламају разни утицаји. Они стварају једну врло оригиналну културну симбиозу, осјећај културне самоувјерености Бокеља јер се наслањају на дубоке културне темеље, рекао је Терзић.
Потпредсједеник организационог одбора Машан Ерцеговић, казао је да је задовољан скупом са аспекта структуре радова, сериозности радова, учесника, али да га као Бокеља тангира одсуство скоро свих представника јавних културних установа Боке.
-Посебно сам изненађен да нису били представници римокатоличке цркве. Сматрам да је научни скуп био врло позитиван и да је донио проактивни предлог Бокељима да живе активан друштвено политички и културни живот. Не у затвореним просторима, на приватним седутама, него да јавни дискурс подигну на ниво да се међусобно чују.
Проблеми Боке са аспекта економије, социјални, самоуправни, проистичу из чињенице да Бока нема заједнички став јер нема јавног дискурса.
-Немамо артикулацију већ појединачно и превасходно са аспекта испољавања покајничко песимистичку. Научни скуп је показао да наша прошлост посебно у контексту о коме говорим и са аспекта докумената има право да буде носилац кохезионих демократских промјена на унутрашњем правно политичком нивоу Црне Горе, поручио је Ерцеговић.
Међу 20 учесника научног скупа из Боке, Никшића, Подгорице и Београда, били су и херцегновски књижевници и публицисти: др Милан Милановић, Небојша Рашо, Драгана Радојичић, Оливера Доклесић, Никола Маловић и Горан Комар.
