Преко три деценије сјећања на жртве депортације из 1992. године, и даље без спомен обиљежја

Меморијално окупљање поводом обиљежавања годишњице ратног злочина депортације босанско-херцеговачких избјеглица из Црне Горе 1992. године одржано је данас испред Центра безбједности Херцег Нови, на иницијативу невладиних организација Акција за људска права, Центар за грађанско образовање и Центар за женско и мировно образовање – АНИМА, у сарадњи са Аленом Бајровићем, сином Османа Бајровића, једног од страдалих у овом ратном злочину.

Према ријечима директорице НВО Акција за људска права (ХРА), Теа Горјанц-Прелевић, данас се присјећамо људи који су прије 34 године лишени слободе, достојанства и живота, након што су незаконито ухапшени у Црној Гори и са овог мјеста предати као таоци Војсци Републике Српске у Босни и Херцеговини.

Теа Горјанц Прелевић, предсједница НВО Акција за људска права

– Тада је из Црне Горе изручено више од 100 људи, али је њихова судбина била различита. Од најмање 66 депортованих муслимана, односно Бошњака или особа за које се претпостављало да су муслиманске националности или вјероисповијести, према државној документацији преживјело је само њих 12. Тачније, 54 особе су убијене – у логору Фоча, другим логорима или на непознатим локацијама у околини Братунца. Нема података да је страдао неко од депортованих избјеглица српског или хрватског поријекла – навела је она.

Горјанц-Прелевић подсјетила је да се њихове организације годинама залажу за кривичну правду за жртве, установљење Дана сјећања и подизање споменика на овом мјесту. Истакла је да су се у име Црне Горе 2022. године извинили тадашњи министар унутрашњих послова и директор Управе полиције, а потом и предсједник државе 2023. године.

– Желим да нагласим да смо се данас овдје окупили не само због прошлости, већ и због одговорног односа према будућности. Злочин депортације не смије бити заборављен нити релативизован, јер друштво које заборавља невине жртве ризикује да понови тако страшне грешке. Зато је подизање спомен-обиљежја жртвама депортације од посебног значаја. Наше организације се за то залажу још од 2011. године, подржавајући жељу породица жртава, које су је годину раније исказале управо на овом мјесту – поручила је она.

Обиљежавање годишњице није само подсјећање на један злочин, већ и опомена колико лако човјек може изгубити достојанство када изостану солидарност, саосјећање и храброст да се заштити други човјек, казао је министар регионално-инвестиционог развоја Ернад Суљевић. Он је истакао да о оваквим догађајима треба говорити искрено и уз спремност друштва да призна грешке из прошлости.

Ернад Суљевић, министар регионално-инвестиционог развоја

– Окупљени смо да покажемо да њихова имена нијесу заборављена и да њихова судбина остаје трајна опомена свима нама. Жртве нијесу само бројке у документима и историјским списима; то су били људи са својим породицама, сновима и животима који су насилно прекинути. Када говоримо о оваквим догађајима, морамо говорити искрено, људски и достојанствено. Морамо имати снаге да признамо грешке прошлости, јер само друштво спремно да се суочи са сопственим болним поглављима може градити истинско повјерење и трајни мир – навео је Суљевић.

Посланик из клуба Покрета Европа сад и Новске листе Јован Суботић истакао је да се овај злочин никада не смије заборавити нити поновити, додајући да су стасале нове генерације спремне да се суоче са овим догађајима.

Јован Суботић, посланик

– Оно што остаје нама за овога земаљског живота јесте да ту трагедију обиљежимо и да учинимо све што је до нас како се никада више не би поновила. Херцег Нови, као и ова држава, треба поново да буду уточиште, а никако посљедња станица за наше најмилије. Хвала вам што сте све ове године упорно одржавали овај помен и што ћете наставити да то чините. Са овог мјеста апелујем на пријатеље, колеге и доносиоце одлука да убрзамо процесе, да не будемо робови процедура и да обиљежимо дан који сви морамо памтити и о којем треба да уче генерације које долазе – казао је Суботић.

Тога јутра Османа Бајровића двојица полицајаца одвела су из породичне куће у Бијелој, подсјетио је његов син Ален Бајровић, који је као жртва и свједок позвао државу, тужилаштво и Управу полиције да без изузетка приведу правди све одговорне за овај злочин.

Ален Бајровић

– Наставио сам да живим у Црној Гори и остао сам суграђанин овог града. Ми смо једина породица која није отишла након овог бруталног ратног злочина, већ је наставила живот и борбу у овом граду и овој држави. Сматрам да је држава дужна да расвијетли овај ратни злочин и приведе правди и налогодавце и директне извршиоце, као и оне који су из својих фотеља доносили одлуке. Немојте никога амнестирати – поручио је он.

На скупу су говорили и замјеник омбудсмана Менсур Бошњак, одборница у СО Херцег Нови Тања Вујичић, посланица у Скупштини Црне Горе Кенана Струјић Харбић, представник Исламске заједнице у Црној Гори Елсан Калач, представница Бошњачког вијећа Џенана Куч, Петар Ђукановић из Центра за грађанско образовање, као и бројни чланови породица жртава овог злочина.

ЛЕАВЕ А РЕПЛY

Плеасе ентер yоур цоммент!
Плеасе ентер yоур наме хере