Запослени у Институту „Др Симо Милошевић“ примиће октобарску зараду до краја ове седмице, најавила је гостујући у програму Радио-телевизије Херцег Нови, в.д. директора Института, др Марина Делић.
На састанку са представницима Владе Црне Горе, министарстава здравља и финансија менаџмент је добио увјеравања да ће убудуће зараде бити редовно исплаћиване, да ће им помоћи да премосте нагомилане проблеме, и да ће се више укључити у рјешавање незавидне ситуације у којој се Институт Игало већ дуго налази.
-Ми имамо зарађене паре у Фонду здравства, али Фонд нема пара и једва су дошле зараде и за септембарску зараду. Имамо обећања да ће до краја седмице бити исплаћене октобарске плате. Оно што мучи раднике је то да ли ћемо сваког мјесеца морати да молимо за оно што смо зарадили. Имамо увјеравања да ће се то ријешити и да ћемо добити не само октобарску, већ и наредне плате. Проблем је што је пробијен буџет Фонда здравства, то је ситуација која није везана за Институт, тако да Министарство финансија мора да пребаци паре које се требају исплатити здравственим установама – казала је др Делић.
Са 570 запослених, Институт је највеће предузеће у нашем граду, и једно од већих у држави, а као добру вијест, др Делић истиче да имају најаве да ће од априла идуће године бити настављен Норвешки државни програм, у оквиру кога је до почетка пандемије коронавируса, годишње на рехабилитацију долазило око 1000 пацијената.
-Од 1976. радимо са Норвешком. То је државни програм у оквиру кога дође око 1000 пацијената годишње на по четири седмице. Други је програм са Холандијом, то је сарадња са нашим партнером Фонтана са преко 350 до 400 својих корисника. Радимо програме са Данском, Белгијом. Задњих година се умањио број пацијената са руског тржишта, али смо биљежили прилив. Ово што се десило у свијету, нашу кућу је довело у незавидан положај. Кад се вратимо уназад Фонд за здравствено осигурање смо могли да чекамо и пола године и више, а сад смо ослоњени на њих. Љети смо имали самоплатежне госте из бивших југословенских република али то је било недовољно, казала је Делић.
Велико бреме Институту представља правоснажна пресуда по којој Југобанци Београд у стечају морају да исплате 8,5 милиона еура. Делић истиче да су имали интензивне преговоре са Владом и министарствима и да очекују да Влада преузме тај дуг:
-По правоснажној пресуди из 2019. године Институт је изгубио спор са Југобанком. Ми смо улагали жалбе на пресуде јер нисмо били у могућности да се новчано ухватимо са тим проблемом. Сад је коначно све завршено, Апелациони суд ЦГ је одбио жалбе и то је сада ситуација у којој долази до наплате. То је највеће бреме Института, 8,5 милиона еура које ми немамо. Врло интензивно смо радили и разговарали са Владом, првенствено са нашим ресорним министарством, потом са министарствима економског развоја и финансија у смислу да се тај дуг покрије, односно да га преузме држава. Сви знамо да је 2009. донесен закључак Владе којим се она обавезала у случају губитка спора да ће преузети тај дуг. Сада се неко свјетло показује. Разговори су били интензивни од јула и исказан је позитиван став у којем је Влада рекла да неће допустити да Институт пропадне и ми очекујемо да се тај дуг преузме. Зато ће Влада направити докапитализацију својих акција у Институту. И на крају они добијају, а и ми свакако. У разговоре је био укључен и Жарко Ракчевић, власник фирме Вила Олива, који има акције у Институту. Ми би жељели да то иде много брже јер је то нама велико бреме због којег ми баш не можемо ни да конкуришемо за неки кредит који нам је неопходан да би се припремили за наредну годину, објаснила је наша саговорница.
Из Норвешке је прије мјесец званично стигла потврда да су они спремни да наставе програм рехабилитације идуће године:
-Већ су нам послали и датум доласка, 12. априла. То је прва група уколико не буде опет неких проблема који не зависе ни од њих ни од нас. Ми се морамо припремити за то. Ове двије године се не може рећи ни да смо пословали то је просто било преживљавање. Потврде имамо и од агенције Фонтана из Холандије која се спрема почетком априла да крене са својим гостима.
Институт има пост ковид рехабилитацију, а како истиче др Делић, Влада је показала сензибилитет па у Институту очекују да сада почне тај програм за грађане Црне Горе. То би, каже она, за Институт била значајна финансијска ињекција.
Др Делић наводи и да од фебруара, од када је преузела дужност в.д. директора, трају разговори са Општином о дуго обећаваној школи у Игалу.
-Очекујемо да се тај плац купи по тржишној цијени и да кренемо у правцу развоја, казала је Делић.
Институт ради 73 године и у свом постојању изградио је репутацију и бренд ван граница и бивше и ове земље. Од 1969. године Институт промовише здравствени туризам, који је у фокусу свјетског тренда тек 10 година.
-Институт је тај пут давно зацртао. У двије врло важне стратегије развоја туризма и паметне специјализација Институт је носилац развоја, закључила је Делић и истакла да све то говори да се ова наша здравствено рехабилитациона установа. неће угасити.
Разговор са др Марином Делић погледајте у емисији Новско јутро
