Историчар Огњен Карановић синоћ је у Кући нобеловца Ива Андрића одржао трибину „Бока и Војводина – надахнућа културног препорода“.
Предавање је организовано у оквиру сарадње Херцег Феста и Културног центра Новог Сада на основу споразума о размјени и заједничкој реализацији програма из области културе.
Огњен Карановић је на занимљивом предавању покушао да повеже Боку и Војводину, кроз различите чињенице које историја пише и показује. Он каже да је најважнија повезница ових области – народ.
-Народи Боке и Војводине и комплетна његова историја, духовни профил, политички профил, чак и у различитим периодима показује да ми ту говоримо о истовjетној нацији, односно истовјетном националном идентитету данас, а некада о истовјетном етничком идентитету иако су етнолошке па и политичке разлике биле сасвим евидентне и сасвим јасне. Да бисмо могли то на свеобухватан начин да разумијемо ми морамо да схватимо да истовјетни процеси, генезе развоја грађанског друштва које је на неки начин изњедрило и национални идентитет у 18. и 19. вијеку су фактицитет и за народ у Боки и за народ у пречанским земљама, односно потоњој српској Војводини, средњевековне традиције српског народа и државе његоване су у души, у њедрима и становништва Боке и пречанских земаља и то ми видимо ако направимо преглед српске јуначке поезије или српске епике. Она није једини али јесте најјачи историјски извор. Поред ње, уколико видимо и особине идентитета народа у Боки и пречанским земљама ми ћемо видјети снажне повезнице и на исправан начин разумјети да ми ту говоримо о истом народу без обзира у којим државама живи, без обзира о којим епохама говори, то нема никакве везе, везује нас исто име, каже Карановић.
Како се Карановић темељно бави и историјом Хабзуршке монархије, његова је оцјена да тадашњи простори Боке и Војводине имају посебно изражен геостратешки и геополитички положај.
-Ако говоримо о времену уздизања националних идентитета и грађанских друштава на овим просторима, Бока је можда имала и већи геостратешки значај за Хабзбуршку монархију, а наравно, неспоран је значај пречанских земаља, Панонског басена, сливова великих река, Дунава, Саве, Мораве, тада је већ Хабзyбуршка монархија прихватила политику коју је осмислио Еуген Савојски о изласку Аустрије на исток и наравно да онда моравско вардарска долина добија изузетан значај. Империјални притисак, политички притисак, духовни притисак Хабзбуркшке монархије и римокатоличке цркве био је снажнији у Боки него у пречанским земљама. Овај јадрански залив одувијек је имао стратешки и геополитички значај, рекао је Карановић.
Посебну улогу у дефиницији идентитета имала је епска поезија, односно епска пјесма.
-Нема нације, али не само српске, нема европске нације ниједне, или нације које су дио европске цивилизације а да у темељима свог идентитета нема епику или епску јуначку пјесму. То је немогуће. Тако је од Хомера, преко Шекспира до Његоша. Епику не можете одвоји од идентитетских карактеристика једног народа. Она је специфичан вид фактографије, можда и најбољи писани извор једног народа, наводи Карановић.
Предавање је организовано у оквиру сарадње Херцег Феста и Културног центра Новог Сада на основу споразума о размјени и заједничкој реализацији програма из области културе. За трибину у дому високе културе, владало је велико интересовање публике.
