Континуирани дијалог између институција и привреде од кључног значаја за успјешну имплементацију Закона о странцима, саопштено је на округлом столу на тему „Закон о странцима – изазови у имплементацији“ у организацији Привредне коморе Црне Горе.
Потпредсједник Привредне коморе Драган Кујовић истакао је да примјена Закона о странцима није само административно питање, већ важно развојно и економско питање које директно утиче на инвестиције, запошљавање и укупну конкурентност државе.
-Црна Гора се данас суочава са структурним недостатком радне снаге, што је посебно изражено у туризму, али и у другим гранама које носе економски развој. Наша економија се трансформише и прилагођава новим глобалним токовима, што захтијева флексибилан и ефикасан регулаторни оквир. Уколико желимо да будемо конкурентни у региону и шире, морамо послати јасну поруку да је Црна Гора земља која штити домаће интересе, али истовремено разумије законитости глобалне економије и активно се такмичи за инвестиције и таленте. Капитал и висококвалификовани кадрови бирају средине које нуде правну сигурност, предвидљив регулаторни амбијент, ефикасне и дигитализоване административне процедуре, јасне рокове и потпуну транспарентност , поручио је Кујовић.
Представник Министарства унутрашњих послова Драган Дашић представио је разлоге доношења новог Закона о странцима, истичући да је један од кључних циљева његово усклађивање са директивама Европске уније, посебно у областима које се односе на владавину права, миграције и слободу кретања радника. Указао је и на потребу отклањања уочених недостатака из претходног периода, као и на сузбијање злоупотреба које су регистроване у пракси.
-Идентификовали смо више од хиљаду странаца који су регистровали фирме без стварне пословне активности, без запослених и без фискалног промета, што је био јасан сигнал да је систему потребна реформа. Морамо омогућити привреди да запошљава потребну радну снагу, али истовремено спријечити злоупотребе боравка и дозвола – истакао је он. Казао је да су управо у том сегменту препознате одређене злоупотребе, због чега су уведени додатни механизми контроле, укључујући обавезу доказивања измирених пореских обавеза приликом продужења дозволе, чија ће се пуна примјена реализовати од наредне године.
Током дискусије појашњено је да су поједине одредбе одгођене како би се привреди омогућио период прилагођавања, посебно имајући у виду предстојећу туристичку сезону. Наглашено је да од почетка примјене закона није било одбијања захтјева, те да надлежне институције у прелазном периоду настоје да поступају флексибилно и у комуникацији са привредом.
Када је ријеч о боравку по основу власништва над непокретностима, прописана је минимална вриједност непокретности од 150 000 еура, док лица која су већ стекла право боравка по овом основу настављају да продужавају дозволе по ранијим правилима, без додатног доказивања вриједности.
У Црној Гори тренутно борави више хиљада странаца по овом основу, а заједно са члановима породица тај број је знатно већи. Истакнуто је да ће се у наредном периоду додатно разматрати овај модел, имајући у виду искуства појединих европских држава које су сличне програме у међувремену укинуле или значајно измијениле.
У дијелу који се односи на привремени боравак и рад, поједностављени су услови за одређене категорије странаца. Сезонским радницима више се не тражи доказ о нивоу образовања, а иста олакшица важи и за извршне директоре, код којих се не захтијева доказ о формалним квалификацијама нити писана понуда за запослење. Код класичног запошљавања прописано је да дозвола може трајати годину дана уз могућност продужења, уз обавезно пуно радно вријеме.
За извршне директоре уведена је обавеза да, приликом продужења дозволе, докажу да су у претходном периоду измирили прописани износ пореза и доприноса, при чему ће се ова обавеза примјењивати од наредне године. Од почетка примјене закона ниједан захтјев није одбијен, а прелазни период користи се за прилагођавање новим правилима.
Прописано је и да послодавац који је два пута правоснажно кажњен за незаконито запошљавање странаца неће моћи да ангажује стране раднике, с тим што је и ова одредба одложена до наредне године како би се привреди оставио простор за усклађивање. У пракси су, наиме, евидентиране злоупотребе, укључујући случајеве да страни радници нијесу пријављивани у законском року, што је наметнуло потребу за јачањем контроле и одговорности. Одложена је и примјена одредбе према којој је странац, приликом промјене послодавца, био дужан да достави доказ да су код претходног послодавца измирене све обавезе. Ова обавеза неће се примјењивати ретроактивно, али ће убудуће бити саставни дио система контроле.
Једна од важних измјена односи се и на стални боравак. Уводи се обавеза познавања црногорског језика, уз одређене изузетке, као и обавеза доказивања измирених пореских обавеза у Црној Гори. У пракси су забиљежени случајеви значајних пореских дуговања, што је додатно оправдало потребу за овим рјешењем. Код потврде о пријави рада до деведесет дана прецизирано је да је послодавац дужан да о томе обавијести порески орган, чиме се додатно јача систем евиденције.
Надлежне институције најавиле су додатне напоре у правцу убрзавања процедура, посебно за велике послодавце и током туристичке сезоне, као и даљи развој система електронског подношења захтјева, што би представљало значајан искорак у дигитализацији.
У дијелу који се односи на боравак по основу власништва над непокретностима најављено је додатно прецизирање кроз подзаконске акте, посебно када је ријеч о процјени вриједности непокретности и доказивању измирених пореских обавеза.
Привредна комора Црне Горе наставиће да активно учествује у унапређењу регулаторног оквира, са циљем стварања стабилног, предвидљивог и конкурентног пословног амбијента у Црној Гори, саопштено је из Привредне коморе.
