У оквиру свечаности Министарства културе и медија поводом Његошевог дана, у Црногорској академији наука и умјетности изведен је аудиовизуелни перформанс инспирисан „Лучом микрокозма“, под слоганом „Зрака сјајна огња бесмртнога“
Министарка културе и медија Тамара Вујовић поручила је да Његошева мисао и данас дјелује као жива, подстицајна енергија која не дијели, већ спаја и позива нас на преиспитивање властитог положаја у свијету, смисла жртве и моралних избора, истакавши да је култура, кроз његову мисао, темељ јединства, развоја и идентитета Црне Горе.
-Његошева мисао наставља да дјелује у савременом контексту као подстицај на преиспитивање, она је жива енергија која се активира сваки пут када покушамо да разумијемо властити положај у свијету, вриједност жртве, или тежину моралног избора. Она је позив, не на формално и фрагментарно истраживање, већ на анализу цјелокупног дјела, без поларизованог читања које неријетко доживљава Његош. Зато, ове године, када славимо 180 година од објављивања Луче микрокозма, промишљамо о њеном комплетном путу и дубокој историји рецепције, казала је Вујовић.
Подсјетила је да је Луча сложен филозофско-религијски спјев који нас уводи у универзум унутрашње борбе духа и тијела, добра и зла, свјетлости и таме – полазиште је да причамо о истрајности.
-У тој борби, људски живот се не појављује само као пролазна стварност, већ као континуирана потрага за духовним и културним уздизањем. Луча је настала у прољеће 1845. године у великом стваралачком заносу поете за непун мјесец дана. Идеју да су човјеков ум и човјекова мисао божанског поријекла, Његош и раније поетски разрађује, али ју је у Лучи заокружио у врхунцу свог надахнућа, закључила је Вујовић.
Према њеним ријечима, Његошева способност да кроз стихове и филозофске концепте трага за смислом – кроз непрекидну унутрашњу борбу, темељ су за разумијевање људи и друштава у савременом добу.
-До одговора човјек долази изнутра и својим разумом који је – право биће душе. Владика, пјесник, поета и филозоф, дубоки мислилац и гностик, склон приеспитивању проблема егзистенције, песимизму, са дуалистичким тенденцијама, у својој просвјећености симбол је свега вриједног.
Министарка је истакла и да Његош не дијели, већ сабира.
-Он пита и одговара. Човјеку највећа тајна је сам човјек, јер „човјек сам собом чуда сачињава“. Зато, наш ум, кроз повезаност са Творцем и тиме, повезаност са смислом, јесте „зрака сјајна огња бесмртнога“. А свака зрака, својим сјајем даје свјетлост свијету – у ком вјера и разум подразумијевају храброст и чињење које превазилази препреке, којих увијек има -,,Нашу сферу да ноћ не полази, би л овако лице неба сјало“, поручила је Вујовић.
Након њеног обраћања услиједио је аудиовизуелни перформанс Стефана Бошковића, Реље Ћупића и Милоша Пејовића „Зрака сјајна огња бесмртнога“, у оквиру којег је кроз дијалог традиције и савремених умјетничких пракси анализирана и „поново читана“ Луча.
Извор: PR Centar
