Програм „Европа сад“ креиран је да повећа стандард грађана, а да послодавцима умањи пореска оптерећења. Влада Црне Горе урадиће све да он буде имплементиран како је замишљен, а биће кажњени сви који га не буду имплементирали, чуло се на конференцији за новинаре поводом оснивања Координационог тијела за праћење овог програма.
Према ријечима министра економског развоја и предсједника Координационог тијела Јакова Милатовића, програм ће поспјешити економски раст и неутралисати губитак који држава има кроз умањење пореза и доприноса.
– Пореска и Управа прихода и царина посједују све податке о зарадама свих запослених у Црној Гори, о њиховим нето и бруто зарадама. Ти подаци су врло једноствано упоредиви са подацима који ће бити исплаћени у јануару и та упоредна анализа ће послужити за једну додатну провјеру, која ће услиједити како би се одиграла исправна имплементација програма „Европа сад“ – поручио је он.
За овај посао сви ресурси Управе за инспекцијске послове додатно су активирани. У наредном периоду двократно ће радити и кол центар 080/555-555, који ће бити отворен за све који ћеле да пријаве потенцијалне злоупотребе овог програма, а биће појачан и рад инспектора на терену.
Милатовић је подсјетио да је предвиђена норма да свако умањење пореза и доприноса која се тичу радника морају да се рефлектују кроз повећање њихове нето зараде. Поручио је да је ово први корак у структурним промјенама у економији Црне Горе.
Замјеница директора Управе за инспекцијске послове Ана Вујошевић казала је да Управа ради на појачању капацитета.
– Тренутно имамо око 32 радно активна инспектора рада. Већ смо издвојили из система софтверско рјешење којим ће се све пријаве које се тичу прогрaма Европа сад издвајати. Тренутно имамо тридесетак пријава. Већина њих су хипотетички постављена питања шта ако запослени дође у ситуацију да му послодавац понуди да пристане на повраћај средстава у одређеном износу на руке – казала је она.
Таквим случајевима, како је објаснила, након инспекције бавиће се Управа полиције, односно одјељење за провредни криминал.
– На пријаву запосленог, инспектор рада ће, након изласка на терен, утврђеног чињеничног стања и узетих изјава запослених и послодавца, креирати слику о каквом случају је ријеч, па ће даље предузети надлежни органи. То је оно што је законом дефинисано и могуће урадити у датој ситуацији – навела је она.
Вујошевић је стакла да ће се изрицати казне које ће бити до 20 хиљада еура.
В.д. директорка Управе прихода и царина Милена Петричевић казала је да ако неки послодавац себи жели добро нема разлога да не поступи у складу са законом. Она је истакла да није остављен велики простор за злоупотребе овог сета закона.
– Нагласила бих да дефинитивно онај ко се упознао са садржином програма „Европа сад“, ако себи жели добро, дефинитивно нема разлога да не поступи у складу са оним што му је понуђеном програмом ове Владе.
Државни секретар у Министарству финансија и социјалног старања Бранко Крвавац истакао је да се Закон о порезу на доходак и Закон о обавезном социјалном осигурању односе се на све.
– Свако смањење пореза и доприноса утиче и на приватни и на јавни сектор и свако може очекивати раст зарада. Спомињали смо раст од 17% у просјеку, али он може бити много већи за ниже нивое зараде, па минимално износи 80%. Раст на зараде од 300 и 400 еура износи 25 до 30%, тако да раст важи за све – објашњава он.
Министар Милатовић је објаснио да повећање цијена неће неутралисати повећање зарада.
– Ми причамо о расту нето зарада, о расту куповне моћи становништва у просјечну за неких 25%. То значи да ће човјек, који је до сада у Црној Гори имао просјечну плату 530 еура, имати повећање на годишњем нивоу од 1500 еура, колико ће му порасти и куповна моћ – истакао је он.
Милатовић је појаснио да ће повећањем зарада људи трошити више тако да ће се новац враћати назад код послодаваца и у државни буџет. Поручио је и да ће сектор просвјете имати раст зарада на нивоу између 24 и 26%, што је највећи раст у једној години у том сектору.
