Одборници локалног парламента на данашњој сједници усвојили су одлуку о братимљењу Херцег Новог и Требиња. Такође једногласно усвојено је рјешење о именовању жирија за додјелу Октобарске награде и Повеље Општине Херцег Нови. Сједници нису присуствовали одборници ДПС-а.
Потпредсједник Општине Мирко Мустур казао је да је Одлука о братимљењу „проистекла из односа грађана Херцег Новог и Требиња које се пренијело на градске управе а онда преко њих на разне области, међународну сарадњу, спорт, културу и туризам“.
-Надам се ускоро и на водопривреду, односно на повезивање Требиња и Херцег Новог новим водоводом. Ово је сјајна иницијатива која ће унаприједити будућу сарадњу два града, рекао је Мустур.
Одборница Марина Вукаловић је мишљења да је братимљење дошло потпуно природно „кроз историјске и друге везе које су наши преци градили и бранили“.
-Ми само озваничавамо вишевјековно пријатељство. Дјелимо историју, језик, културу и обичаје. Братимљењем се отварају могућности да сарадња буде још интензивнија у различитим областима као што су инфраструктура, туризам, култура, спорт а све са циљем да остваримо бенефите за наше грађане, рекла је Вукаловић.
Предложила је да СО Херцег Нови упути апел Министартсву унутрашњих послова да размотре техничке могућности како би се активирале двије саобраћајне траке на ГП Ситница, са додатним царинским кућицама са обје стране прелаза за возила која су регистрована у Требињу и Херцег Новом.
-Олакшавање кретања робе и путника вјерујем да је стратешки циљ обје администрације које се мора тражити кроз рационализацију преласка ГП Ситница. Добили би већу посјећеност ХН посебно у периоду главне туристичке сезоне. Економска, културна и админситртивна сарадња и географска близина су предности које морамо искористити, казала је Вукаловић.
Одборник Марко Лучић је казао да је ријеч о историјском тренутку и упутио је критику колегама из ДПС-а што не присуствују сједници.
-Ово је дан који је морао да се деси много раније, јер знамо које су нераскидиве везе ова два града. Стотинама годинама Требињци долазе у Херцег Нови и ми идемо код њих. Епархија Захумско херцеговачка простире се на нашем простору што свједочи о јаким везама. То доказује и симболичан гранични камен који се налази код бензинске пумпе у Игалу и који свједочи да је тај простор некада припадао Херцеговини. Од 1928. до 1941. на тој територији је постојала приморска општина Среза Требињског која је обухватала просторе садашње бензинске пумпе, до цркве Преображења у Игалу, Њивице, Жвиње, Суторину, дио Мокрина, Крушевице. Ту је било преко 2000 становника, односно 400 домаћинстава. Начелници су били: Томо Малавразић из Пријевора, Илија Чепрнић са Жвиња, Видак Павловић са Крушевица и мој покојни дјед Мирко Лучић из Суторине. Везе са Требињем и братимљење су неопходна ствар, казао је Лучић и подсјетио на значај изградње пута између два града и укидања наплатне рампе прије три године.
Одборници су са 21 гласом за усвојили рјешење о именовању чланова жирија за додјелу Октобарске награде и Повеље.
Sutorina i taj dio koji ste nabrojali bili su dio opstine Trebinje i za vrijeme Turske i za vrijeme Austrougarske i kraljevine Jugoslavije sve do 1947 kad su Blazo jovanovic i Djuro Pucar Stari dogovrili zamjenu teritorija i to je pripalo Crnoj Gori.