Влада Црне Горе усвојила је на данашњој сједници Нацрт просторног плана Црне Горе до 2040. године с Предлогом програма одржавања јавне расправе. Овим документом између осталог предвиђена су два ауто-пута и седам аеродрома.
Премијер Дритан Абазовић рекао је да тај план треба да да генералне смјернице за будући развој државе а да је најважнији фокус на развоју саобраћајне инфраструктуре и енергетике.
Он је рекао да је предвиђено да се раде два главна ауто-пута, Јадранско-јонски и Бар-Бољаре. Дио ауто пута Бар –Бољаре преклапаће се са Јадранско-јонским путем.
-Херцег Нови, Тиват, Котор и Будва који су сада јако оптерећени имаће проширење својих саобраћајница али ће гро саобраћаја који није везан за ове градове бити пребачен горе. Заобиђена је изградња моста на Веригама, који би могао да изазове велике проблеме везано за УНЕСКО статус и за оно што је тзв „бисер Боке Которске“, казао је Абазовић.
Предвиђено је да се ради нова рута Колашин-Андријевица-Пећ.
-Предвиђена је изградња новог пута између Бијелог Поља и Пљеваља, према Горажду, који би требало да отвори Пљевља, рекао је Абазовић додајући да је ријеч о потпуно новом путу.
Према његовим ријечима, изградњом два ауто-пута и проширењем додатних путева омогућиће се да сваки дио земље буде максимално повезан.
-Када је ријеч о траси везано за Будву двије саобраћајнице ће олакшати проток саобраћаја, то је саобраћајница која се већ ради Цетиње –Чево-Никшић и друга која треба од Марковића да спусти магистрални пут према Јазу како би се растеретио саобраћај кроз Будву, казао је Абазовић.
Просторним планом је, како је рекао, предвиђено да Црна Гора има седам аеродрома.
-Поред Тивта и Подгорице, Никшић и Беране имају аеродроме који су велики. Предвиђени су аеродроми између Бара и Улциња, Пљевљима и на Жабљаку. То су аеродроми који ће прије свега имати туристичку улогу, за слијетање малих авиона, других врста летилица, авиона за гашење пожара за специјалне ситуације, навео је Абазовић.
Рекао је и да су предвиђене руте у водном саобраћају, већ познате а главни циљ је Лука Бар и повезаност прије свега са Италијом.
-Просторни план не ограничава увођење нових линија, да ли ће то бити нове трајектне линије, да ли ће то бити међународни саобраћај, повезаност са неком другом земљом, просторни план је ту потпуно јасан, рекао је Абазовић.
Говорећи о енергетици, рекао је да је циљ да до 2030. године постане енергетски независна држава.
Он је најавио да је предвиђено дуплирање подводног кабла који иде према Италији, као и изградња вјетроелектрана широм државе.
Министарка екологије, просторног уређења и урбанизма Ана Новаковић Ђуровић рекла је да је просторни план најважнији стратешки план у систему планирања који одређује циљеве просторног развоја.
-Влада је успјела да доведе документ до фазе нацрта, да га обликује 80 одсто. Влада је омогућила да Црна Гора до краја године добије просторни план до 2040. године, рекла је Новаковић Ђуровић.
Она је навела да је у изради плана учествовало преко 30 експерата, као и представници свих општина.
Према њеним ријечима, посебан акценат је на сегменту управљања отпадом.
-Предвиђено је да у свакој општини постоје депоније и рециклажни центри који ће бити детаљније уређени државним планом о управљању отпадом, казала је Новаковић Ђуровић.
Она је рекла да је карактеристика планског документа да је у највећој мјери наглашена потреба поштовања еколошких принципа.
Руководитељка израде просторног плана до 2040. Светлана Јовановић казала је да је циљ документа да се постигне комплементаран развој, а да се нађе баланс кад је у питању развој инфраструктуре и заштите простора.
Она је рекла да је планом акцентовано становништво које је, како је навела, кључни капитал државе.
-Треба да се пуно улаже да би се у наредних десет до 15 година зауставили негативни трендови и окренули ка позитивним. Ми развојем морамо постаћи задржавање људи на сјеверу, поручила је Јовановић.
Према њеним ријечима, важан аспект је и смањење ризика од природних и техничко-технолошких катастрофа које дјелују заједно.
-Циљ је стварање свеобухватне отпорности државе да одговоре евентуално таквим приликама. Ми још нисмо на адекватном нивоу спремности да би могли да кажемо да смо отпорни на сеизмички ризик, рекла је Јовановић.
