Након што је “Лексикон археологије Црне Горе” представљен у Црногорској академији наука и умјетности у Подгорици и у Министарству културе и медија на Цетињу, синоћ је херцегновска публика у галерији “Јосип Бепо Бенковић” уживала у овом вриједном дјелу, које представља важан допринос проучавању археолошке баштине Црне Горе.
Лексикон су представили доктор Дејан Газивода, мр Добрила Влаховић и археолошкиња Радмила Ћапин.
Програм је отворила директорица ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“, Гордана Крунић, која је казала да први црногорски лексикон археологије обухвата период од праисторије до 16.вијека.
– Уз штампане текстове, лексикон садржи фотографије, цртеже, техничку документацију, али и карте археолошких локалитета које омогућавају сагледавање њихове просторне видљивости на територији цијеле Црне Горе. Лексикон обухвата период од праисторије до 16. вијека и представља свеобухватан преглед археолошког наслеђа Црне Горе. Поред одређених појмова из црногорске археологије, локалитета, институција и истраживача. Лексикон садржи и абецедно представљање црногорске археологије и стручних радника сличних дисциплина, рекла је Крунић.
Она је истакла да се нада да ће оваква грађа додатно подстаћи младе да чешће бирају археологију као будуће занимање, јер се у музејима одавно осјећа недостатак образованог кадра.
Предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић, подсјетио је да је наш град кроз вјекове био простор интензивних културних, економских и друштвених прожимања што потврђује неколико десетина до сада забиљежених археолошких локалитета, од илирских тумула у залеђу до Старог града, Луштице и подводних налазишта.
– Поменућу да је недавно завршено археолошко истраживање западне потковичасте куле у циљу израде конзерваторског пројекта санације овог здања, која је у склопу градских зидина. У тој позицији нађени су фрагменти керамике са краја 14. вијека, а сјајно је што је истраживање обавио управо тим Новског музеја и галерије, руковођен Радмилом Ћапин, која је чланица редакције Лексикона. Вриједи додати и то да је тим наше градске установе прошле године обавио археолошко истраживање велике пећине у Љутом кршу изнад Камена, напоменуо је Катић.
Он је подсјетио да “Лексикон Црне Горе” обухвата 300 локалитета у Црној Гори, што га чини базом података која ће допринијети њиховој научној интерпретацији и афирмацији овог дијела наше баштине.
По ријечима генералне директорице Директората за културну баштину при Министарству културе и медија, Добриле Влаховић, на једном мјесту су обједињена знања о локалитетима, истраживањима, терминологији и актерима који су деценијама улагали у своје знање и градили археолошку науку Црне Горе.
– Археолошко наслеђе није само свједочанство прошлих времена; оно је разумијевање сопственог идентитета и одговорност према будућим генерацијама. Управо зато оваква издања имају вишеструку вриједност: научну, образовну, али и широку друштвену. Зато желим да истакнем улогу Црногорске академије наука и умјетности, као и свих аутора, уредника и сарадника који су својим знањем, преданошћу и професионализмом допринијели настанку и промоцији овог капиталног дјела, казала је Влаховић.
Она је истакла да Министартво културе и медија континуирано пружа снажну, интитуционалну и финансијску подршку истраживањима у Црној Гори. У 2025.години за Херцег Нови за археолошка и конзерваторска истраживања Министарство културе је издвојило 165 хиљада еура.
Детаљан преглед свега што је уврштено у ово важно историјско дјело дала је чланица Редакције Лексикона Радмила Ћапин.
– У Лексикон су уврштени углавном локалитети који су археолошки истраживани. Са територије општине Херцег Нови обрађено је 27 копнених и подморских локалитета и појединачних предмета, тј. покретних налаза. Од праисторијских локалитета ту су пећине, тумули, градине, рекла је она.
Што се тиче подморја, у Лексикону су обрађени и локалитет Подводи на улазу у залив, Караточ, Кумборски тјеснац, Мамула, Рибарице, увала Росе, увала Мириште и увала Жањице.
Лексикон је, по ријечима главног и одговорног уредника, Дејана Газиводе, обухватио периоде од праисторије, антике и средњег вијека.
– Лексикон је обухватио области праисторије са 79 чланака, антике са 119 чланака, област средњег вијека са 117, мјешовите чланке који обрађују локалитете са културним хоризонтима из сва три периода са укупно 41 модерницом, област основних појмова са 36 чланака, биофизичке антропологије, биографије са 113, институције са укупно 13 чланака, казао је Газивода.
Црногорска академија наука и умјетности планира постављање Лексикона у дигиталној форми на сајту како би омогућила већу доступност садржаја корисницима, али и његово редовно ажурирање. Планирано је постављање Лексикона и на енглеском језику.
