У ХЕРЦЕГ НОВОМ НАЈВЕЋИ ПАД БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ

Херцег Нови је на првом мјесту у држави по паду броја запослених јер за годину  биљежи 22,78% мање радно ангажованих. Сваки град у земљи и свака привредна дјелатност забиљежила је пад броја запослених током претходне године, на нивоу државе тај број је мањи за 21,55%.  На Заводу за запошљавање је, у односу на почетак прошле године, евидентирано 32,68% више незапослених.

Према подацима Управе за статистику Монстат, број радно активних у јануару 2020. године износио је 193.423, да би се годину касније та бројка смањила за 21,55 одсто, на 159.129 запослених, преносе Вијести.

Одмах иза Херцег Новог је Тиват у којем је за 22,58 % мање радне снаге, у Будви 21,37 %, у Котору је опао за једну петину, у Бару за 17 %, а у Улцињу за 16,22 %.

Радно ангажованих Подгоричана је 18% мање, у Никшићу је запослено 14,6% мање грађана, Цетињу 10%, Даниловграду 14,10%. На сјеверу Црне Горе процентуално најизразитији пад је у Колашину 19%, Бијелом Пољу 16,49%, у Пљевљима, Рожајама, Жабљаку и Беранама процентуални пад запослених се креће између 14 и 15 %, а слична ситуација је и у Мојковцу. Током јануара радне обавезе је у Андријевици испуњавало је 452 људи, за 70 мање него прије годину дана, за Плужине и Плав евидентирано је 10% мање радно ангажованих. Најмањи пад, али и најмање запослених има Шавник. У том градићу је на крају јануара радило 250 људи, 17 мање у односу на прошлу годину. Монстат није рачунао податке за нове општине Тузи, Гусиње и Петњица.

Најосјетиљивији пад по секторима је у административним и помоћним дјелатностима. Најзначајнији дио овог сектора су агенције за запошљавања, изнајмљивања и лизинг, путничке агенције као и за канцеларијско-административне услуге. У односу на јануар прошле године забиљежен је пад броја запослених од чак 42,60%.

Велики пад запослених је у сектору грађевинарства 32,57%. Лоша туристичка сезона и епидемиолошке мјере утицале су и на сектор угоститељства. У хотелима и ресторанима је за годину дана забиљежен пад запослених од 23,22 одсто, односно 3.472 особа остало је без посла, а сличан процентуални пад је и у сектору пољопривреде, шумарства и рударства.

У трговини, која је најбројнија дјелатност ради 17,37 % особа мање него јануара 2020. године. Готово идентичан пад је и у прерађивачкој индустрији.

У државној управи и одбрани, другом најбројнијем сектору, на крају јануара своје радне обавезе испуњавало је 9,46% особа мање него прије годину.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here