На годишњицу оснивања Свјетске здравствене организације (СЗО) 7. априла обиљежава се Свјетски дан здравља, у виду глобалне кампање која се сваке године фокусира на један од јавно-здравствених проблема и пружа могућности да се започну удружене активности у циљу унапређања здравља становништва.
Како је саопштено из Института за јавно здравље, тема Свјетског дана здравља 2022. године посвећена је животној средини и здрављу, ове године под слоганом, „НАША ПЛАНЕТА – НАШЕ ЗДРАВЉЕ“. Загађење ваздуха, неправилно одлагање чврстог отпада и отпадних вода, климатске промјене, опасне хемикалије, неадекватна вода за пиће и санитација неки су од најважнијих проблема у животној средини, који утичу негативно на основне предуслове за здрав живот – чист ваздух, исправну воду за пиће, довољну количину здравствено безбједне хране и сигурно мјесто за живот.
Загађење ваздуха остаје најважнији фактор утицаја животне средине на здравље. Због загађеног ваздуха који настаје углавном спаљивањем фосилних горива свакодневно у свијету оболијева и прије времена умире велики број људи. Краткотрајна изложеност високим концентрацијама загађујућих честица, може довести до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања астме због краткотрајног излагања. Док дуготрајна или хронична изложеност честицама повећава ризик од болести укључујући мождани удар, болести срца, хроничну опструктивну болест плућа и рак.
Лјудске активности су допринеле климатским промјенама и оне се дешавају много брже и опасније него што се раније мислило. Пораст температуре поред осталог омогућава ширење инсеката преносиоца различитих болести из својих природних окружења широм свијета те се ове болести шире даље и брже него раније. Према Паришком споразуму европске државе су се обавезале на смањење до 43% емисије гасова стаклене баште у 2030. у односу на 1990. годину. Смањења се првенствено очекују у секторима производње енергије, транспорта, грађевинарства и индустрије гдје се фосилна горива замјењују обновљивим изворима енергије. Мјере за смањење емисије гасова стаклене баште могу одмах и директно побољшати здравље становништва.
Милиони људи у европском региону СЗО још увијек немају приступ чистој води, и адекватним санитарно-хигијенским условима. Неисправна вода нарушава здравље оболијевањем од заразних болести и тровањем различитим хемикалијама, а необрађени измет контаминира подземне и површинске воде које се користе за воду за пиће, наводњавање, купање и кућне потребе. Иако је доступност адекватне воде порастала у посљедњих неколико деценија, постоје значајне разлике између руралних и урбаних подручја.
Управљање отпадом и одлагање отпада је сложен и захтјеван подухват, који захтијева системски приступ, кориштење модерне технологије, знање и посвећеност. Ове процедуре имају потенцијал да негативно утичу на животну средину и здравље људи путем директног загађења и изложености мноштву опасних супстанци. Интегритет животне средине и здравље човијека може бити озбиљно угрожено самим присуством отпада.
Постоји све више доказа о здравственим посљедицама излагања опасним хемикалијама, посебно у вулнерабилним фазама живота, као и оптерећења болестима које потичу из ових излагања. Нарочито је забрињавајући све већи број доказа који описују способности хемикалија да утичу на радни развој плода у првим мјесецима живота са посљедицама које имају доживотни утицај на здравље и ризик од болести.
Здравствени сектор представља један од главних послодаваца, корисника ресурса и произвођача отпада. Побољшање услуга обезбеђивањем одрживости животне средине и смањење утицаја на животну средину здравствених система широм Европског региона СЗО представља важан циљ и одговорност држава чланица. Ка испуњењу тог циља неопходно је да здравствени системи процијене и побољшају свој утицај на животну средину и ефикасност и коришц́ење ресурса, доприносећи на тај начин циљевима глобалног ублажавања и адаптације на климатске промјене и јачању њихове укупне одрживости и отпорности. Узимајући све наведено у облик, слоган „Наша планета, наше здравље“ треба да буде снажан подсјетник да је рјешавање многих од ових питања изван искључиве надлежности здравственог сектора и да ће, као посљедица тога, дјелотворан одговор захтијевати заједнички приступ и сарадњу владиног и невладиног сектора, као и цијелог друштва.
