На Свјетски дан борбе против гојазности, Институт за јавно здравље Црне Горе указује да је гојазност је један од највећих јавноздравствених изазова 21. вијека, која је истовремено и болест и фактор ризика за настајање других незаразних болести (као што су: кардиоваскуларне болести, шећерна болест, одређене малигне болести и друге).
Према подацима СЗО, вриједност преваленције гојазности међу одраслима, на глобалном нивоу, се више него удвостручила од 1990. године, а учетворостручила у популацији дјеце и адолесцената узраста од 5 до 19 година. Подаци показују да је у 2022. години 43% одраслих у свијету имало прекомјерну тјелесну масу, а 16% је било гојазно.
Резултати испитивања стања ухрањености седмогодишњака у Црној Гори 2022. године, показали су да је око 40% испитиване дјеце имало прекомјерну тјелесну масу или су били гојазни. Ови подаци су нарочито алармантни, када се има у виду да се гојазност у дјетињству и адолесценцији обично настави гојазношћу у одраслом добу и повезана је са многим коморбидитетима.
Тема овогодишњег Свјетског дана борбе против гојазности је: „Хајде да причамо о гојазности и ..“, који са намјером оставља простор за допуну бројним темама, наглашавајући широку прожетост и значај овог стања. Циљ је да се што више разговара о проблему гојазности, да се сагледа из више углова и пронађу конструктивна рјешења, која ће уважити не само здравствени, већ и узајамни утицај који овај проблем има на младе и окружење у којем живимо. Прије свега, акценат је стављен на подизање свијести о постојању заблуда које заустављају напредак у борби против овог јавноздравственог проблема (нпр. да је гојазност избор начина живота, који се може преокренути једноставном снагом воље, смањењем уноса и повећањем потрошње калорија и сл.). Такође је важно говорити о смањењу стигме, дискриминације и обезбјеђивања континуиране подршке људима који живе са гојазношћу или прекомјерном тјелесном масом, али и о препознавању потцијењене повезаности гојазности са другим здравственим стањима и поремећајима, а нарочито са менталним здрављем.
Борба против гојазности захтијева мултисекторски приступ, јер умногоме излази из оквира здравственог система. Превентивни програми и програми контроле гојазности укључују ангажовање и других сектора, јер имплицирају, између осталог и стварање окружења које олакшава избор здравих животних навика. Ово подразумијева лакшу доступност и приступ здравој храни и пићу, смањење изложености рекламирању мање здравих прехрамбених производа; планско уређење урбаног окружења креирано да фаворизује безбједну физичку активност (шетња, вожња бицикла, теретане на отвореном, бројне зелене површине, паркови и излетишта у урбаним цјелинама или њиховој непосредној близини и сл); подизање нивоа здравствене писмености становништва; активности усмјерене на смањење загађења ваздуха и животне средине и смањење утицаја посљедица климатских промјена.
Ипак, треба истаћи да једна универзална стратегија не може бити рјешење за сваку појединачну особу, јер гојазност настаје сложеном интеракцијом различитих фактора, код људи, у различитим државама и културама.
Институт за јавно здравље Црне Горе кроз различита истраживања прати трендове преваленције гојазности дјеце школског узраста, унос микронутријената у исхрани становништва, контролише здравствену безбједност и квалитет прехрамбених производа.
Такође, ИЈЗЦГ у сарадњи са другим владиним и невладиним секторима учествује у изради стратешких документа и водича из ове области.
У Савјетовалишту за исхрану ИЈЗЦГ, спроводи се едукација и савјетовање опште популације, као и осјетљивих категорија као што су дјеца, млади, труднице, особе са хроничним обољењима.
