Свјетски, а новски: Лука Ћорсовић – мастер економије на Бечком универзитету

Фото: Лука Ћорсовић, мастер економије на Бечком универзитету

У свијету бројки и финансијских извјештаја, он проналази начин како одређене сегменте побољшати, а уклапа и истражује финансијске податке са седам тржишта и чак 40 000 малих и средњих предузећа. Како каже, игру бројки, статистику и економију заволио је још у енглеској средњој школи гдје је примљен као стипендиста, а потом се ухватио у коштац са науком о подацима и од тада, степеницу по степеницу, гради свој пут ка врху – мастер економије на Vienna University of Economics and Business Новљанин Лука Ћорсовић.

Док живот пред њега ставља бројне обавезе које се нижу на послу и факултету, наш Лука каже да је заволио Беч, начин живота у њему и све што он пружа, али често недостаје безбрижност коју нуди дом у Херцег Новом и шетња уз море испод града под Орјеном.

У Новом је са лакоћом низао петице из свих предмета и одлучио да испроба нешто ново. Са 16 година шаље мотивационо писмо, пролази тест знања енглеског језика, сумирају његова дотадашња академска и ваннаставна постигнућа и добија стипендију за наставак школовања у Великој Британији.

– Посљедњи корак у том процесу је био интервју са некадашњим директорима школа који су нас потом евалуирали и одлучивали која школска средина би била идеална за нас, а том приликом су мене смјестили у Canford, који се налази на југозападу Енглеске у Dorsetu. На искуства из школе сада гледам као јако значајан дио одрастања, гдје смо поред академских лекција научили доста о самосталном животу и балансирању обавеза са забавом. Становали смо у интернату на кампусу, гдје смо имали стриктан распоред од доручка ујутру, па све до времена за спавање увече у 12, што ми се као момку од 18 година наравно није ни мало допало, али сада могу да видим како ме то научило да добро организујем свој дан и да постигнем што више. Прилагођавање је било изазовно и напорно на почетку, док се нисам навикао на њихову културу, језик и погледе на свијет који су били другачији од оних на које сам навикао са мојим вршњацима у Херцег Новом. У сваком случају, након двије године тамо проведене јако сам захвалан на пруженој прилици и цијеним успомене из Canforda.

Фото: Лука Ћорсовић на матурској прослави у Canfordu

У тој средњој школи се родила љубав према економији и зато наставља даље и као стипендиста добија један од најбољих европских универзитета за економију – Vienna University of Economics and Business.

– Беч ми се јако свидио и сматрам да као изузетна мултиетничка средина има доста тога да понуди младим људима у смислу склапања вриједних конекција и учења других култура, али такође Беч има невјероватан културолошки програм и уређеност која ме привкла да овдје студирам. Vienna University of Economics and Business је једна од водећих универзитета у Европи што се тиче економије а и разних иновација на пољима статистике и података, чак се и један од сервера популарног статистичког програмског језика R налази баш у Бечу, и један он главних развијача програмског језика је професор на мом универзитету. Економију сам заволио док сам био у Canfordu гдје смо учили основне концепте економске теорије, као и историјски развој науке.

За дипломски рад овај млади Новљанин бира веома актуелну тему – Дигитални новац и могућности које он пружа као алатка за побољшање финансијске укључености и предности које пружа приликом увођења одређених фискалних или монетарних политика.

– Конкретно сам се фокусирао на дигитални новац који би издавале централне банке, и радио сам преглед тренутне литературе и евалуацију стања истраживања на том пољу. Закључак је да нема довољно исказаних бенефита, изузев веће приватности онлине и мањих троскова трансакција, који би оправдали толики административни процес, али свакако можда технолошки развитак донесе неке нове бенефите која оправдају увођење.

Како каже, уз обавезно разумијевање основа теорије као темељ за било какву практичну апликацију, примарни фокус његових студија и основних и мастер се своди на практичну употребу и модерне апликације.

– У том циљу сам до сада радио на пројектима са Ерсте банком, Аустријским истраживачким центром као и мањим финанијским институцијама који нуде пројекте за студенте како бисмо унаприједили своје вјештине и знање. Мој фокус се своди на статистичка програмирања, као и науке о подацима гдје се трудим да допринесем бољем разумијевању финанијских података које фирме посједују, а који често остану неупотребљени.

Уз мастер студије, наш Лука ради 20 сати недељно у Ерсте групи (Erste Group) гдје научено додатно обогаћује примјерима из праксе.

– То је матично друштво Ерсте банке која се примарно налази у седам држава и путем подружница на још четири (једна се налази и у Црној Гори). Користим податке прихода матичних седам тржишта и разоткривам трендове и нејасноће у њима, које потом презентујем менаџменту групе ради унапријеђивање стратегије групе. Конкретно, већином радим у сегменту малих и средњих предузећа којих је око 40 000 у оквиру Ерсте групе. Мастер студије ми се јако добро уклапају јер на факултету изучавамо доста статистичких метода и принципа, као и детаља из свијета банкарства, који обично пронађу директну употребу на послу и самим тим ми олакшава процес учења.

Фото: Лука Ћорсовић и његов отац, посјета родитеља Бечком универзитету

Нашег младог стручњака упитали смо креће ли европска економија узлазном путањом и како види стање економије у Црној Гори, на шта нам је оптимистично одговорио.

– Изгледа да иде на боље. Премда је подизање каматних стопа Европске централне банке, по мишљењу многих, и мало и прекасно, али изгледа да се Европа врло добро изборила и са кризом нафте, као и са мањком економске активности након периода огромне стимулације економије у току короне. Наравно, никада се не може рећи засигурно. Протеклих неколико година су нам показале колико је свијет у којем живимо непредвидив и како ништа не можемо узети здраво за готово, али неки тренд полако излази на видјело. За Црну Гору би могла бити јако значајна регионализација привреде. Баш у корона кризи смо видјели доста америчких произвођача који су полако враћали своје производње на домаће тло, или бар у друге државе Сјеверне Америке, а то све више видимо и у Европи, поготово у сектору енергетике и пољопривреде. Сматрам да Црна Гора има огроман потенцијал што се тиче домаће производње пољопривредних производа и иако територијално мала, имамо услове за узгајање биолошких производа који постају енормно популарни у последње вријеме јер људи избјегавају масовну производњу која подстиче глобално загријевање. Поред тога, као земља огромних природних богатстава, имамо невјероватан туристички потенцијал, поготово на сјеверу државе, али мислим да би приоритет требала бити пољопривреда и локално узгајање.

Фото: Лука Ћорсовић, мастер економије на Бечком универзитету

Ни одвојеност од куће, ни бројни академски задаци, нису му представљали проблем као што је то урадила пандемија корона вируса која је тада наметнула потпуно другачији начин живота.

– Пандемија ми је представљала огроман изазов, јер сам први пут у животу осјетио тај степен изолације, а и опште неизвјесности што се тиче будућности. Ја, као и многи други, сам морао први пут да научим да сједим с’миром, сам са собом и да се анимирам у свом простору, што сам на крају и научио, али сам ипак захвалан што смо се вратили неком нормалном животу.

Обавезе на једну страну, а дружење са пријатељима и спорт, некадашњем кошаркашу, на другу, такође обавезну страну.

– Обично викендом изађем са друштвом или се организујемо за фудбал или кошарку, што је доста теже у Бечу у поређењу са Херцег Новим, с обзиром на то да су временске прилике доста лошије. Сваки дан се бавим спортом, иначе не бих могао да поднесем стрес и дневне обавезе. Последњих годину и по сам почео да се свакодневно бавим бразилском џиу џицом што ми је одличан начин да избацим стрес.

Потребна је још година да заврши мастер студије, а потом наставља каријеру у Ерсте групи гдје ће се трудити да унаприједи знање у областима које га интересују.

–  За даље, нисам још сигуран, можда бих и волио да се вратим у академске кругове и да радим докторске студије. За сада немам таквих амбиција и више бих желио да останем у практичној сфери.

Фото: Лука Ћорсовић – „за доћи дома увијек има времена“

Оно што је сигурно, код нашег Луке, као и свих осталих који су кренули путем знања и спорта ван граница своје државе, Херцег Нови недостаје.

– Помисао на Херцег Нови даје безбрижну асоцијацију за којом жудим након стресних дана испуњеним пословним и факултетским обавезама. Колико год да је лијепо у Бечу, шетња поред мора има посебан чар, казао је за РТХН мастер економије на Бечком универзитету Новљанин Лука Ћорсовић.

Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Лука, хвала и срећно у освајању нових знања!

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here