„СУСРЕТИ ВЈЕКОВА“ ЛАЗАРА СЕФЕРОВИЋА И ОДБРАНА КУЛТУРЕ СЈЕЋАЊА

Каталаог “Сусрети  вјекова“  аутора  професора Лазара  Сеферовића , избор  из 16 његових раније објављених монографија са 350 фотографија и преко 500 имена, промовисан је синоћ у башти Куће нобеловца Ива  Андрића. У ауторском тиму и овог пута су били Матеј Пашета и  Милош Самарџић, који потписује највећи број фотографија у каталогу, а промоција је потврдила ранију оцјену професора Ратка Божовића да Сеферовић оним што ради „непрестано брани вриједности од заборава. Чини то са великим успјехом. И то му је највеће признање и разлог за велико поштовање свих којима је још стало до вриједности и културе сјећања“.

Ова  седамнаеста  књига  Лазара Сеферовића   есенција  је онога што је до сада  написао, „срж и сажетак свега  што је  луцидни историчар умјетности, ренесансно широких видика  и експертске умјетности  дао културној историји Херцег Новог“, једна је од оцјена  професора  Ђорђа  Малавразића. Он је указао и на тематско јединство свих  Сеферовићевих књига, као и на чињеницу да је из његових „сусретања вјекова“  проистекла особена и племенита „цивилизацијска мјешавина која граду удахњује његову душу и стално стремљење ка универзалном.“ У прилог томе и ново издање Сеферовић исписује ћирилицом и латиницом, свједочећи и на тај начин  културолошко богатство Боке у којој су  и црквене и градске књиге вјековима писане тим писмима.

 Све што је  Сеферовић објавио  „доноси нову и заслужено високу  валоризацију новског културног и умјетничког наслијеђа која често има карактер открића“ рекао је Малавразић и истакао   промишљену равнотежу између стручног и популарног , затим  ентузијастични говор којим аутор и читаоце придобија за љепоте и вриједности града и Боке. То међутим, нагласио је Малавразић, није утицало да Сеферовић не укаже јасно и оштро и на пропусте и  грешке које су повремено у овој области чињене.

Малавразић је  издвојио и личности које је Сеферовић  означио  као утемељитеље географског, историсјког и културолошког развоја града. То су Краљ Твртко Први Котроманић, Херцег Стјепан Вукчић Косача, Петар Други Петровић Његош, Иво Андрић, сликари Петар Лубарда, Мило Милуновић, Дадо Ђурић и Војо Станић и градоначелник Мирко Комненовић у чије вријеме Херцег Нови постаје модеран град.

Преводилац и књижевница Љиљана Томановић Пономарев присјетила се искрено, срдачно и непосредно, гимназијских дана у Херцег Новом и утицаја који је  професор Сеферовић оставио на генерације својих ученика.

Чинио је то баш  као што пише своје књиге, стручно а опет  довољно занимљиво да  његова предавања, посебно о времену хуманизма и ренесансе, ученици трајно памте. Томановић Пономарев је закључила да се вјештина сјајног професора са катедре  касније само прелила у писање књига и монографија о граду и Боки па је тако настављена његова едукативна мисија, која ће, како је пожељела још трајати.

Планирано је било да на промоцији говори и секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало, међутим она је из оправданих разлога изостала али је упутила поруку подршке коју је прочитала водитељка програма новинарка Данијела Ђоновић.

Професор Сеферовић није говорио на промоцији али је у краткој изјави за РТХН  нагласио да његов сан остаје „подизање“  Цитаделе, Мезалуне, Мацела, тврђаве која се у море дијелом обрушила након земљотреса 1979. године.

-Ко год буде ову малу тврђаву, споменик вратио завичају, своје име ће уградити у вјечно памћење генерација нашег града, увјерен је Сеферовић који и сам истрајно и годинама даје подстицај овој идеји. Његов следећи корак   биће, како је рекао, обраћање фондацији Градова тврђава (EFFORTS)  како би и они  помогли остварење овог сна свих Новљана али и оних који овај град воле.

У каталогу је и кратак запис археолога Радмиле и Ђорђа Ћапина који су 2016. радили Елаборат о заштитном археолошком истраживању Цитаделе којим је предвиђено потпуно археолошко истраживање унутрашњости објекта, након чега би, на основу резултата,  био урађен и Конзерваторски пројекат и обнова тврђаве.

Радмила и Ђорђе Ћапин без сумње додатно мотивишу на реализацију ове замисли реченицом „постоји једна усмена информација да су послије земљотреса, са зида који је постао видљив након обрушавања Цитаделе, узети узорци малтера, да би резултати анализа могли указати на старост од двије хиљаде година“.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here