Статус поморцима у Црној Гори неопходно системски ријешавати

Maritime Labour Convention

Поморци у Црној Гори иако су од прошле године на  „бијелој листи“  Међународне асоцијације помораца, још увијек немају ријешен статус на начин како је то предвиђено законима и недавно у ЕУ за Црну Гору позитивно оцијењеним ИБАР (IBAR) прописима.

Капетан дуге пловидбе, Ненад Лазовић, поморац са великим искуством и знањем, поставио је темеље Поморског тренинг центра у Бијелој  на идеји о сталном образовању и унапређењу образовања помораца. Пратећи развој технологије, унапређује образовање  идејама и практичним рјешењима у образовању помораца.

Капетан Ненад Лазовић

-Оно што је поморска привреда стално потенцирала је то да ће у Европи,   бити све већа потражња за квалификованим поморским кадровима. Нажалост Црна Гора нема одговор за то. Друге нације су преузеле та мјеста, односно, мјеста за које су потребне додатне квалификације, боље плаћене, преузеле су у значајној мјери, земље источне Европа, Румунија, Бугарска, Пољска,  републике бившег Совјетског Савеза, упркос свих санкција, које су примјењене на РФ.

Чињенично стање је да у једној грани одсјека палубе, постоји хиперпродукција кадрова, док је мање стројара, електроничара и других поморских професија.

– Нема ни минимални број људи који ће задовољити потребе једне националне компаније. Једва покривамо те потребе. Влада је донијела акт који се односи се на агентуру бродова. Мој велики жал  да се дио који се односи на посредовање запошљавања нити је примјењен, нити се налази у пракси. Овај ресор никада није ни добио шансу да прича о својим проблемима, рјешењима, потребама са менаџментом  Министарства саобраћаја и поморства, објашњава Лазовић.

Лазовић истиче, да је врло важно да се питање безбједност на мору  системски ријешава:

–  Не може се очекивати од  једног тијела поморске сигурности,  који посједује дио опреме да  у потпуности обавља нешто системски није ријешено. Узмимо Боку Которску, ако системски није ријешено питање безбједности у саобраћају, са великим бројем пловила, без реда и надзора, онда  само срећа спасава да се не дешавају незгоде, упозорио је Лазовић.

Он подсјећа да само на подручју Херцег Новог имамо двије луке, три марине, двије респектабилне агенције за запошљавање помораца, које апсолутно нисе стављене у један систем.

– Ми смо са тренингом и обукама изашли са црногорског тржишта, из разлога што смо устновили да не бисмо могли напредовати, не знамо куда иде индустрија и шта тражи. Ми смо и прошле године у Бијелој имали 1 860 полазника, кроз различите модуле, од којих је 96 одсто било ван граница Црне Горе. Током прошле године највећи број регулатива о обукама поморцима су битно промијењене. Обука мора бити прилагођена полазнику, њихово тренутно познавање вјештина и знања и обезбиједити да се надогради недостајући дио. Истовремено, имамо правилнике који то не прате, што значи да наша обука стагнира, не прати трендове. Ад хок рјешења нису добра. Агенције за посредовање за запошљавање помораца у више наврата су на то индицирале…Данас још увијек  нисмо ставили у примјену регистар помораца. Дуго времена смо причали о тзв. СИД (Simens ID karta) за дигиталну регистрацију, коју смо на крају избацили.  Ми смо причали да то није добро рјешење, није системско рјешење. Ми смо једина земља, која поморску књижицу,  издаје ручно, са тзв. хенд (ханд) уписом, имена презимена и броја, иако је SID управо био утемељење и захтјев за биометријском легитимацијом. Стало смо давали примједбе. Данас и Босна и Херцеговина,  има тај документ,  објединила је поморску књижицу и SID, са својих пар   стотина помораца. А ми, који смо све мање поморска, а све више приморска земља, то нисмо успјели кроз наше законодавство да спроведемо. Зашто се бјежи од системског рјешења?

Зато што је MC налаз прошлогодишњи, нам је јасно указао гдје се налазимо. Наши поморци нису прошли минимум обуке, сваким даном се све више раслојавамо. Треба синергијско дјеловање да се покаже шта ко од нас треба радити и показати се као администрација, која би била испред свих, али из неког разлога, то годинама не успјевамо, оцијенио је Лазовић.

Биометријске поморске књижице које од 2006. године прописује Међународна поморска конвенција МЛЦ (Maritime Labour Convention), још нису примјењене, што је, како капетан Лазовић оцјењује,  доказ да се несистемски дјелује  у поморској индустрији, која би требало да буде у интерактивној вези са  образовањем из ове области.

У оквиру активности на доношењу Стратегије развоја поморства предвиђена је заштита интереса и права помораца, у складу са постојећом законском регулативом, обезбјеђивање што боље и квалитетније понуде за запошљавање помораца а у складу са важећим прописима и стандардима, промоција поморског занимања и смањење незапослености помораца и развој читаве поморске индустрије Црне Горе.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here