Сјећање: Одлазак професора Крста Кика Косића, човјека који је физику претварао у животну мудрост

Од професора Крста Кика Косића опростили су се из ГП „Идемооо!“.

-Херцег Нови је примио тужну вијест која је дубоко погодила све генерације које су прошле кроз клупе Средње мјешовите школе „Иван Горан Ковачић”. Преминуо је Крсто Кико Косић, дугогодишњи професор физике, човјек великог срца, благог осмијеха и непресушне животне енергије. Са њим одлази читава једна епоха новског просвјетитељства, али остаје неизбрисив траг у душама хиљада ђака којима је био много више од предавача.

Професор Кико није само предавао физику – он је кроз законе природе учио младе људе законима живота, поштења и људскости. У учионици је посједовао ону ријетку, драгоцјену харизму због које су га вољели и они којима природне науке нису биле јача страна. Свако његово предавање имало је душу, а свака оцјена била је обојена дубоким разумијевањем и очинском благошћу. Био је омиљен код свих генерација јер је у сваком ученику видио човјека у настајању, пружајући подршку и топлу ријеч онда када је то било најпотребније.

Када је завршио свој радни вијек у просвјети, професор Косић није утихнуо. Своју неуморну енергију и љубав према завичају преточио је у очување традиције и историје, остављајући иза себе драгоцјене записе о свом родном крају. Његово дјело остаће као трајни споменик његовој посвећености и љубави према Црној Гори и Боки Которској.

Град под Орјеном данас тугује за једним од својих најплеменитијих суграђана. Генерације ђака носиће успомену на професора Кика као свјетли примјер доброте и господства. Хвала му за свако знање, за сваки топли осмијех и за незаборавне школске дане које је учинио љепшим.

А наука којој је посветио живот учи нас да се у космосу ништа не губи, већ само мијења свој облик. Закон о одржању енергије, који нам је тако стрпљиво објашњавао, подсјећа нас да смрт није крај, већ само прелазак у неко друго стање. Ми смо, на крају крајева, само дио ове чудесне свемирске архитектуре – комадићи звјездане прашине која је на тренутак оживјела, проходала и добила дар да мисли, осјећа и воли.

Зато вјерујемо да се Кикова енергија није угасила. Она се само вратила звијездама од којих је и потекла. Тамо негдје, у неком бескрајном пространству, његов топли глас поново одјекује пред неким новим, небеским клупама, док са истим оним благим осмијехом наставља да држи своја предавања о законима свјетлости и вјечности.

Путуј мирно међу звијезде, драги професоре, наведено је у саопштењу ГП „Идемооо!“.