У Институту за биологију мора указују на значај заштите и очувања биодиверзитета мора посебно Бококоторског залива. Све је више отпада на морском дну, што утиче на еко-систем. Климатске промјене довеле су до нових инвазивних врста, које се распростиру на ширим подручјима.
Др Славица Петовић, виши научни савјетник у Институту за биологију мора Универзитета Црне Горе, у оквиру Лабораторије за зоо бентос и заштиту мора, бави се и роњењем, радом на терену. Заједно са колегама из те лабораторије, који су такође, оспособљени за роњење, ради на прикупљању података живог свијета са морског дна.
– Поред научног знања, наш посао захтијева и физичку активност. Пуно тога можемо на терену да урадимо. Ронилачки посао није лак. Током процеса роњења, правимо богату фото-документацију и правимо снимке. У могућности смо да идентификујемо велики број врста на лицу мјеста. Неке врсте захтијевају лабораторијску обраду, узимамо узорке и доносимо их у лабораторију у Институт, да ближе одређујемо њихову таксономску припадност, казала је, између осталог, у емисији Минути за науку, др Петовић.
Биоценозе или животне заједнице, које се развијају на морском дну су изузетно комплексне. Постоје нека приоритетна станишта, нарочито на подручју Бококоторског залива, која су препозната сходно директивама ЕУ, конкретно Директиви о хабитатима:
– Акценат стављамо на спознавању квалитета тих заједница. То су првенствено ливаде, морске траве, посидоније оцеанике, исто тако и коралгене заједнице. То су изузетно комплексне заједнице у оквиру којих се налази велики број врста, неке уобичајене и широко распрострањене, а неке су ријетке, угрожене, налазе се на листама заштићених, док имамо и нове врсте које су дошле у залив као посљедица климатских промјена и неких промјена у механизму морског еко – система. Различити су вектори уношења тих врста, а најчешће дођу путем пловила, у облику јаја или мањих јединки у баластним водама. Нама када долазе крузери или јахте из Индијског, Тихог океана могу да донесу неки организам и када се нађе у акваторијуму ће да се одомаће у нашим водама. Рибе лакше могу да дођу слободним кретањем.
Постоје морски ареали, који су стављени под заштиту чиме су регулисане активности, постоје зонирања. Регулисане су активности у односу на зоне. У задње вријеме, проглашена су три заштићена подручја Платамуни, Катићи, стари Улцињ. Ми смо одрадили своје и држава је легислативом усвојила мјере одрживог управљања. У Боки Которској заштићена су подручја Сопота и Дражин врта. Одрађена је студија заштите и прије неколико дана одржана јавна расправа. Важно је питање како ће се то подручје ставити под зашититу, гдје су детектоване значајне заштићене врсте, гдје су релативно добро очувани хабитати, који су од изузетног значаја. Свједоци смо да су климатске промјене присутне свуда, које се одржавају и на морски екосистем. Само здрави организми могу да се одупру тим климатским промјенама, само очувани хабитати могу да се боре против отопљавања мора, закисељавања мора и свега што климатске промјене са собом носе, појашњава др Петовић.
Током теренског рада, истраживачи су открили да је велики дио нашег подморја под антропогеним утицајем, са биолошког и хемијског аспекта. С друге стране се јављају механичка оштећења од сидрења, великих количина отпада на морском дну.
– Баш конкретно смо херцегновски залив добро истражили. Видјели смо огромну количну чврстог отпада, шута, који са копна путем потока и бујичних канала доспјева у море, разноврсног отпада, који и путем потока и бујичних канала, се затрпавају негдје на копну, онда кад наиђе велика киша све заврши на морском дну. Велике количине чврстог отпада се директно бацају у море. Сваки чврсти предмет оштећује врсте, као што је сунђер, заштићена врста, која је причвршћена за морско дно и које трпе такве врсте утицаја. Исто тако и сидрење на недозвољеним позицијама уништава ливаде морске цвјетнице, а овдје је присутна не само посејдонија, него и друге. То су све заштићене врсте и изузетно значајне за морски еко систем, као што су шуме на копну, тако су морске цвјетнице у мору. За опоравак потребне су десетине, стотине година – да би се обновила уништена површина. Цио потез Зеленике и потез Кумбора наилазили на велике количине чврстог отпада, на свашта се налазило, гуме, шут, олупине аутомобила, отпад бијеле технике, апарата домаћинства, врша, напуштеног риболовног алата, пластике и има ту свега…Акције чишћења подморја, би требало бити много чешће и свеобухватније и да буду вођене под стручним надзором, указује др Петовић.
Проблем је све веће затрпавање обале бетонирањем усљед велике градње на приморју.
-Током истраживања која трају годинама, сами су долазили до одређених закључака да на појединим подручјима гдје је каулерпа била широко рапрострањена, повукла, што је добро јер није дошло до даље експанзије ове врсте алге. Морски еко-систем још увијек има капацитет да се море избори са свим тим појавама, истиче она.
Током теренског рада, истраживачи су открили да је велики дио нашег подморја под антропогеним утицајем, са биолошког и хемијског аспекта. С друге стране јављају се механичка оштећења од сидрења, великих количина отпада на морском дну.
Др Петовић напомиње да, кроз свакодневне активности, у Институту за биологију мора, настоје да утичу на подизање свијести са научног аспекта, да не остане само на научним радовима, већ да буде примијењено и на корист свима, који живе на мору и од мора.
-Не смијемо одузимати од мора, више него што нам дозвољава, јер ће се једног дана вратити или нама или будућим генерацијама. Апелујемо на све да не треба да заузимамо море, не смије затрпавати ради стварања плажа, нових подручја за изградњу објеката. Чим се нарушава та обална линија, уништава се и живи свијет, јер у том плитком слоју најинтензивнији су процеси, и фотосинтезе и стварања органске материје, стварања кисеоника и ту је богатство врста. Кад се то уништи, један велики дио морског биодиверзитета је унишетен. Чим се уништи биодиверзитет и под утицајем климатских промјена, одмах се то море загријава. То море више неће бити привлачно никоме, туристи неће долазити да се купају у некој бари. Морамо сачувати првенствено Бококоторски залив, који је специфичан због свог облика и начина постанка. Јединствен је као такав, на Медитерану. Под великом је претњом, а ријеч је о слабијој циркулацији, слабој измјени са отвореним морем. У море притиче велика количина слатке воде, што указује на специфичан живи свијет, објашњава др Петовић.
Др Славица Петовић подсјећа, да се локалитети златног корала (Savalia savaglia), на подручју Сопота и Дражин врта налазе већ на десетак метара, док се у Медитерану налазе знатно дубље, на 70 метара. Значи, да се код нас на малој дубини налазе услови за живот ових врста, док се на Медитерану проналазе на много већим дубинама. И то су наше специфичности, које требамо да искористимо и да сачувамо.
Илустрације: Институт за биологију мора УЦГ / фб
