Банка хране Црне Горе данас (30.марта) пуни 14 година волонтерског рада, са помогнутих 100 000 људи широм Црне Горе, саопштено је из ове Фондације.За око најмање 20 одсто, званично сиромашних и сваког трећег дјетета у Црној Гори је далеко од задовољења, минималних потреба људског бића у 21 вијеку. Људи у стању социјалне бриге од система нису заштићени:
– Покушали смо завршити наше дјеловање, јер је било а и сада је, без икакве подршке. Наша организација нема канцеларију, запослене, новац, аутомобил… сав ангажман је искључиво производ великог ентузијазма и посвећености више од четири хиљаде волонтера, разних доби. Усљед великог притиска, људи у стању нужде , одлучили смо да наставимо даљи рад. Вапаји немоћних и од система заборављених, нису нам “дозволили” да прекинемо деценијску борбу за најугроженије.
Сада, након четрнаест година рада пуног одрицања и патњи, насталих свједочењем тешког живота људи, који су изгубили достојанство живота, не својом вољом, можемо констатовати да ситуација за око најмање двадесет одсто, званично сиромашних и сваког трећег дјетета у Црној Гори је далеко од задовољења, минималних потреба људског бића у 21 вијеку.
Влада нас обавјештава да је снижење 43 артикла у великим маркетима, одраз бриге за здравље и стандард грађана. Банка хране уочава да су цијене намирнице и хигијенска средства једнаки за све, независно од имовинског стања. Заштитних мјера за најугроженије и даље нема, препуштени су тржишним цијенама хране,средстава за хигијену, обуће и одјеће, лијекова, превоза, станарина….
Намирнице и хигијенска средства, које је Влада издвојила, требали би бити бесплатни, за грађане и грађанке, без прихода и кориснике социјалне помоћи, у обиму који захтијева број чланова породице, као мјера заштите породице и појединаца.
Како смо свједоци да људи не могу да се прехране, Удружење приватних издавалаца смјештаја је иницирало дуготрајни, одрживи програм подршке Банки хране кроз дистрибуцију донаторског линка у капацитетима смјештаја, преко свог сајта и маила и партнерских организација.Наш заједнички циљ је да скупимо храну и хигијенска средства и помогнемо људима у стању потребе, наводе из Фондације Банка хране ЦГ:
Стратегије за борбу против сиромаштва и расипања хране и даље нема, ни у најави. Док се не дође нека одговорна Влада , која ће се бавити овим веома важним проблемом, морамо наћи начин како помоћи појединцу или породици да има основне услове за живот и да не живи на ивици сиромаштва.
-Социјална помоћ која се везује са сиромаштво (МОП) за појединца и породице је далеко испод , и до три пута , званично утврдјене линије сиромаштва и минималне потрошачке корпе, што је показатељ удаљености социјалне подршке система од минималних потреба људи. Наш систем социјалне заштите је тиме показао да човјек и његове потребе нису фокус социјалне политике.
Сваки грађанин и грађанка Црне Горе би морао имати, законом гарантован износ средстава и услова живота, испод којих не би смио да падне. На путу ка том циљу , помогло би да фокус интересовања јавних политика више сектора, ставимо на оне који немају ништа или имају мало.Њима држава и локалне самоуправе ургентно морају помоћи.
Сиромашни су свједочили великом расту плата и пензија, али увећање социјалне помоћи нису још дочекали . У претходне двије године раст цијена хране је ишао и до 40%,а за десет година социјално давање( једино које имамо, материјално обезбјеђење породице ( МОП) која су повезана са сиромаштвом, се повећало од 20 до 39 еура.
Неприхватљиво је да су услови, за стицање права на ову симболичну помоћ и даље исти, недостижни многима тј за више од осамдесет одсто званично сиромашних.
Разлика између дјечијег додатка ституиране породице и оне која грца у немаштини, је свега двадесет еура. Не сузбија се сиромаштво међу дјецом, које је код нас веома изражено па нам је свако треће дијете у зони немаштине, на овај начин. А ни ограничењем броја дјеце у породици која ће примати дјечији додатак. Слична неправедна подјела средстава из буџета је и са једнократном надокнадом за новорођенчад.
Како код нас постоје дјеца без докумената а тиме и без социјалне и здравствене заштите, Банка хране и Жене Бара покренуле су петицију за заштиту сваког дјетата рођеног у Црној Гори или чији је један родитељ црногорски држављанин. Дјеца која живе у немаштини би морала имати загарановано, бесплатан оброк у школи, обућу, одјећу, трошкове школовања на шта упозорава Вијеће Европске гаранције за дјецу.
Небрижан је однос државе према старим људима( 65+) , без примања и имовине од које не могу приходивати што се огледа у непостојању социјалне пензије.
Да су проблеми подстанара у стању социјалне потребе само њихови, што није случај код држава чланица ЕУ којима тежимо , огледа се у непризнавању трошкова станарине и комуналија. Мала и симболична помоћ од педесет еура мјесечно, подстанарима у главном граду, је условљена овјереним уговором о закупу стана , упркос постојању социјалних картона. Колико тај критеријум доприноси искључивању а не помагању људима у стању нужде показује, да га је у прошлој години користило свега 127 породица.
Проблем неплаћања пореза на издавање станова и пословних простора, је проблем са којим држава и локане самоуправе, треба да се бори, а не грађани. Приход који се не наплаћује могао би бити капитал за градњу социјалних станова као и средства која би се могла стећи, наплатом по тржишним условима, станова и кредита датих по посебно повољним условима. Буџет за ову намјену могао се пунити и од нелегално стечених прихода и имовине.
Изградња социјалних станова је пут ка умањењу изражених социјалних разлика и подршка младима да остану у својој држави.
Смањење бацања хране на свим нивоима и у свим облицима, је начин умањењу сиромаства, економски је одговорно и показује бригу за екологију.
Незапослени становници Црне Горе, већински су без икакве материјалне подршке система (имају надокнаду само они који су били дио великих система који су пропали и или неколико мјесеци, уколико дође до отказа запослених ), па мали број има мотив да се пријављује на Завод за запошљавање( ЗЗЗ) , што онемогућава да имамо прави податак о броју незапослених. Приоритетно запошљавање људи у стању социјалне потребе и оних који су и по више деценија на ЗЗЗ, је одговоран начин бављења социјалном политиком.
За социјалну политику коју имамо на снази деценијама уназад, можемо казати, да је без превенције али и адекватну интервенције . Банка хране свједочи званичним подацима да много, незапослених, корисника социјалне помоћи, самохраних родитеља, вишечланих породица, породица без докумената, РЕА популације, једва спаја крај са крајем.
Више него икада потребни су нам системски приступ, тимско дјеловање надлежних институција, професионалност и ефикасност, поручују из Фондације БАНКА ХРАНЕ Црне Горе.
www.bankahrane.me
