„Са сунцем у очима“ Оливере Доклестић – роман о умјетности, емпатији и људској отпорности

“Са сунцем у очима”, нови роман Оливере Доклестић у издању београдског “Света књиге”, представљен је синоћ у препуној башти Куће нобеловца Ива Андрића, у оквиру програмског циклуса “Новски талас”. Професори Светлана Градинац и Александар Јерков, истакакли су да ауторка кроз причу о Ван Гогу, психијатрији и голоточким судбинама, отвара питања умјетности, емпатије и људске отпорности.

Романом “Са сунцем у очима” који и започиње реченицом “све је овдје везано за сунце”, обухваћена су три вијека, казала је рецензент, професрорица Светлана Градинац, истакавши да је ауторка зналачки спојила боје , облике, људе, мотиве и слике Ван Гога са бојама, облицима и људима Херцег Новог.

-Да би написала овакав роман, Оливера је морала да до танчина упозна живот и дело Ван Гога, основе и нове методе психијатрије и лијечења пацијената и, наравно, много тога је морала још да упозна и да сазна. О којим мотивима је ријеч у овој књизи? Већ сам поменула мотив Сунца. Ван Гог је рекао: “За мене је Сунце живот”, и Сунце се стално понавља, скоро на свакој страници ове књиге.

Осим Сунца, кроз роман који чини 28 поглавља, провлаче се бројни мотиви, од жуте боје, неба, сунцокрета и чемпреса преко  умјетности, круга, васпитања и братске љубави до мотива људи са маргине, Голог отока, стида, ћутње, догме, болести и рехабилитације, навела је професорица Градинац.

-Свако поглавље почиње изабраним цитатом из писама Теу, и најављује тему и мотиве сваког дијела романа. Затим, ту су два фиктивна разговора доктора Стевана Радмиловића и Ван Гога у Херцег Новом. То је један потпуно модеран приступ, Оливера је замислила та два фиктивна разговора у коме су се нашла двојица који се траже, који се разумију и који се међусобно лијече. Дакле, како сам ја доживјела та два разговора, они су један другоме и пацијенти и љекари, поручила је Градинац.

Заслијепљеност је питање које се може приговорити цијелој цивилизацији, а заправо је највише скривено оно што се људима одвија пред очима, казао је књижевни критичар, професор Александар Јерков, истакавши човјекову неспремност за узвишеност, равноправност и блискост.

-Да би то приказала, Оливера се са својим јунаком, усресредила на трагедију голоточких судбина, на трагедију Сремског фронта, дакле на трагедију љевичарских идеологија и све оно што се у њима збива. Тако је овој књизи дала још једну димензију која је друштвена, општија, шира, која није више само судбина два старија човјека или једна лијепа паралела између Теа и Винсента и ове двојице на другој страни, што је један скривен композициони елемент овога романа. Са овом друштвеном подлогом и са једном додатном снагом, са убједљивошћу приче и са овим свједочанствима, Оливера је отворила себи један простор у коме је роман добио нове димензије, поручио је професор Јерков.

Главни јунак романа „Са сунцем у очима“ Оливере Доклестић је професор Радмиловић, љекар и клинички психијатар. Ауторка пропитује границу између генијалности, болести и људске отпорности, наглашавајући значај емпатије, разговора и чињења добра, као облика лијечења.

-Мој главни лик је, нећу да кажем атеиста, јер не можете бити атеиста; то би значило неко ко потпуно негира ту духовну страну, или вертикалу Божију. Колико год ми признавали еволуцију и све такве теорије, не можете у једном моменту да искључите ту непознаницу да смо сви негдје у нечему, и да не постоје неки паралелни свјетови, и да се нешто дешава са нашом душом. Можда је био агностик, а можда је и у неком моменту наш професор почео и да се ломи око тога шта је заправо, казала је ауторка.

Роман “Са сунцем у очима” је представљен на Београдском сајму књига, а ушао је и у шири избор двије престижне књижевне награде НИН-ову, као и за награду „Београдски победник“.

Оливера Доклестић је објавила бројне романе, збирке приповједака, поезије и есеја, а њено стваралаштво препознато је и у књижевним антологијама и медијским адаптацијама.