39. Филмски фестивал у Херцег Новом: Жири такмичарског програма документарног филма
Редитељка и глумица Пегах Ахангарани (Пегах Ахангарани), редитељ Герегин Закојан (Герегин Закоyан), фестивалска програмерка и редитељка Рада Шешић, директор фотографије Милош Јаћимовић и новинар Никола Марковић чланови су жирија такмичарског програма документарног филма 39. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала (Монтенегро Филм Фестивал).
Пегах Ахангарани (Пегах Ахангарани)
Пегах Ахангарани (Пегах Ахангарани) је награђивана иранска редитељка и глумица. Њен документарни филм „Пробе за револуцију” био је у званичној селекцији овогодишњег Канског филмског фестивала, гдје је имао свјетску премијеру и освојио награду Златно око за најбољи документарни филм.
Рођена је у Ирану 1984. године, тренутно живи и ради у Лондону, а њена каријера траје више од три деценије. Као редитељка потписује документарне филмове „Покушавам да се сјетим“ (Трyинг то Ремембер, ИДФА 2021), „Мој отац“ (Мy Фатхер, ИДФА 2023), „Док умирем“ (Wхиле И Ам Дyинг, ИДФА 2025), као и филмове „Дијете војник“ (Цхилд Солдиер, ББЦ Wорлд, 2024) и „Таранех“ (Таранех, ББЦ Wорлд, 2025).
Њени краткометражни филмови наишли су на изузетне критике и приказани су на бројним значајним међународним фестивалима, међу којима су Хот Доцс, Бусан, ИДА Доцументарy Аwардс и Мелбоурне Интернатионал Филм Фестивал. Добитница је награда на фестивалима Докуфест (2021), Бусан (2021), Порто Фемме Интернатионал Филм Фестивал (2023, Голд Фраме), ИДФА (2023), Схорт Фоцус Лондон Филм Фестивал (2024) и Флоренце Схорт Филм Фестивал (2024). Њени радови објављивани су и у часопису Тхе Неw Yоркер.
Герегин Закојан (Герегин Закоyан)
Герегин Закојан (Герегин Закоyан) је јерменски филмски историчар и теоретичар, сценариста, продуцент и редитељ документарних филмова, оснивач Јерменске кинотеке и фестивала Априцот Трее.
Рођен 1947. године, Закојан је доктор наука и професор на Руско-јерменском (Словенском) универзитету. Оснивач је и предсједник НВО Филмадаран, као и оснивач и умјетнички директор Међународног фестивала документарног филма Априцот Трее.
Аутор је књига: „Јерменска нијема кинематографија“, „Језик и филм“, „Иза нестајања“, „Боја нара: документарна историја филма“, „С. Параџанов: писма из затвора“, „Јерменска кинематографија: материјали и документи (1909–1936)“, „Јерменска кинематографија: материјали и документи (1937–1957)“, „С. Параџанов: интермецо“.
Његова филмска остварења укључују: „Мигнор“ (Мигнор), „Умјетност затвора“ (Тхе Арт оф Присон), „Кајаран: метаморфоза камена“ (Кајаран: Метаморпхосис оф Стоне), „Патараг: јерменска литургија“ (Патараг: Армениан Литургy), „Хамо Бекназаријан: монолог“ (Хамо Бекназариан: Монологуе), „Сергеј Параџанов: монолог“ (Сергеи Парајанов: Монологуе), „Господе, дај нам слободу“, „Ајруџи“ (Аyруѕи), „Оптужен за самоубиство“, „Андреј Бели: Јерменија“ (Андреи Белy: Армениа), „Мон Рајхсхофен“ (Мон Реицхсхоффен) и „Дебед“ (Дебед).
Члан је Савеза сниматеља Јерменије, САЦД-а (Друштво драмских аутора и композитора, Француска) и ФИПРЕСЦИ-ја (Међународна федерација филмских критичара).
Рада Шешић
Рада Шешић је фестивалска програмерка, предавачица, критичарка и редитељка, дугогодишња селекторка најзначајнијег фестивала документарног филма у свијету ИДФА, селекторка Документарног програма на Сарајево Филм Фестивал.
Рођена је у бившој Југославији, а тренутно живи и ради у Утрехту, Холандија. Више од двије деценије сарађивала је са ИДФА Амстердам на различитим позицијама, укључујући рад у селекционој комисији, те као селекторка за ИДФА Фунд, као и координацију свих жирија. Већ 20 година је селекторка документарног програма на Сарајево Филм Фестивал, гдје је суоснивачица Доцу Роугх Цут Боутиqуе. Учествује у селекцији пројеката за Доха Филм Институте, у Италији је умјетничка директорка програма Ласт Стоп Триесте у оквиру WЕМW, као и селекторка документарног програма на Фестивалу у Трсту, а током двије деценије је била селекторка за јужноазијску кинематографију на ИФФ Роттердам.
Предаје на мастер студијама филма на Холандској филмској и телевизијској академији у Амстердаму, а предавала је и на Холандском институту за филмско образовање (НИФ). Једна је од оснивача фестивала Еастерн Неигхбоурс Филм Фестивал у Хагу, гдје је 15 година била умјетничка директорка. Предавала је један триместар на факултету Срисхти у Бангалору, те била гостујућа предавачица на бројним филмским школама у Европи, Америци и Азији.
Након што је радила као асистенткиња режије на играним филмовима и режирала неколико документарних филмова у босанској продукцији прије рата у бившој Југославији деведесетих година, у Холандији је режирала четири документарна и један плесни филм. Њени филмови приказивани су на око 60 фестивала и награђивани широм Европе, Азије и САД-а, укључујући Роом Wитхоут а Виеw (1997), Соске (2001), Ин Wхитест Солитуде (2001) и Тхе Wаy то Сцхоол (2007). Један од њених филмова био је приказан и данас се налази у колекцији Музеја модерне умјетности (МоМА) у Њујорку.
Рада је чланица НЕТПАЦ-а и Еуропеан Филм Ацадемy, у оквиру које је била у жирију за документарне филмове 2020. и 2021. године, а 2022. и у селекционој комисији. Била је чланица жирија на око 50 међународних фестивала.
Милош Јаћимовић
Милош Јаћимовић је српски директор фотографије чији је филм о Институту Игало „Залазак“ освојио главну награду на овогодишњем фестивалу документарног филма Белдоцс. Ради на релацији Њујорк – Југоисточна Европа.
Међу његовим скоријим остварењима је филм „Након љета“ (2024), у режији добитника Оскара Даниса Тановића, који је свјетску премијеру имао као филм отварања 30. Сарајево Филм Фестивал. Био је директор фотографије филма „Стриц“ (2022), у режији Давида Капца и Андрије Мардешића, добитника Специјалне награде жирија програма Проxима на Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима. Његова сарадња с редитељем Иваном Икићем обухвата филм „Оаза“ (2020), који је премијерно приказан у програму Гиорнате дегли Аутори Венецијанског филмског фестивала, освојио награду Еуропа Цинемас Лабел и био званични кандидат Србије за Оскара, као и филм „Варвари“ (2014), који је премијерно приказан на фестивалу у Карловим Варима.
Његов први дугометражни играни филм као директора фотографије био је „Тилва Рош“ (2010), у режији Николе Лежаића, добитник награде Срце Сарајева за најбољи филм и номинован за награду Европске филмске академије за европско откриће године. Његов редитељски дугометражни првјенац је филм „Залазак“.
Јаћимовић је добитник више признања за камеру, међу којима су награда за најбољу фотографију Српске асоцијације сниматеља за филм „Оаза“, награда истог удружења за филм „Стриц“ у категорији мањинске копродукције дугометражног играног филма, награда за најбољу фотографију на фестивалу СЕЕфест у Лос Анђелесу за филм Бордерс, Раиндропс, годишња награда Града Београда за филмско стваралаштво за „Тилва Рош“, као и Специјална награда жирија за фотографију на Међународном фестивалу филмских сниматеља Браћа Манаки за филм Нyлон Дрессед Гроунд.
Студирао је камеру на Факултету драмских умјетности у Београду, а као предавач и ментор радио је са студентима филма и младим ауторима кроз Сарајево Талент Цампус, мастерклас у организацији Српске асоцијације сниматеља, као и гостујућа предавања на НYУ Тисцх Сцхоол оф тхе Артс и Тхе Неw Сцхоол фор Социал Ресеарцх у Њујорку.
Никола Марковић
Никола Марковић је дугогодишњи новинар, уредник, публициста и књижевник, директор Радио-телевизије Никшић.
Рођен је у Никшићу 1972. године. Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.
У вишедеценијској успјешној новинарској каријери уређивао је дневни лист „Дан”, студентски часопис „Индеx”, емисију „Семестар” на РТЦГ, а био је и дописник београдског „Сведока” и „Телеграфа” из Црне Горе. Од 2012. до 2021. године обављао је функцију предсједника Владине комисије за праћење истрага напада на новинаре, а био је и члан Радне групе ОЕБС-а у Бечу за саморегулацију медија, као и радне групе за медијско законодавство. Учесник је бројних панела, округлих столова, предавања и научних и стручних скупова у земљи и иностранству и сматра се једним од најзначајнијих медијских професионалаца у Црној Гори. Више година био је стручни сарадник у практичној настави на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе.
Аутор је књига „Мафија не прашта“ (публицистика, 2005) и „Ја, Цхат ГПТ“ (роман, 2025), приређивач је књиге „Уби ме прејака ријеч“ (публицистика, 2006), као и рецензент и уредник бројних књижевних издања и едиција.
Добитник је Међународне књижевне награде „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе, Награде за животно дјело „Вељко Влаховић” Удружења новинара Црне Горе, Специјалног признања за истраживачко новинарство Европске уније Инвестигативе Јоурналисм Аwардс ин тхе Wестерн Балканс анд Туркеy, Награде ослобођења Никшића „18. септембар”, као и Награде Асоцијације менаџера Црне Горе за најбољег менаџера у 2025. години у државним предузећима у Црној Гори. Покретач је бројних образовних, научних и културних емисија, пројеката и програма у црногорским медијима. Живи, ради и ствара у Горњем Загарачу и Никшићу.
39. издање Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивала биће одржано од 22. до 28. августа, на више локација у Херцег Новом, под слоганом „Све боје филма“.
Све актуелности о програму, филмовима и гостима можете пратити на званичним страницама Фестивала:
