СА ПРОТЕСТА ПОРУЧЕНО: ГДЈЕ ЋЕТЕ ЛИЈЕЧИТИ И РЕХАБИЛИТОВАТИ ДЈЕЦУ, БОЛЕСНЕ, СТАРЕ?

Радници Института „Др Симо Милошевић“ ступили су данас у штрајк упозорења ради задовољења својих професионалних и економско-социјалних интереса, а због чињенице да запосленима нису исплаћене зараде за септембар и октобар.

Како се могло чути на скупу, који је уприличен на паркингу Института, штрајком упозорења запослени захтијевају да најкасније до 25. новембра послодавац исплати зараде за септембар и октобар.

Предсједница Синдикалне организације Марија Обрадовић прочитала је захтјеве радника Влади Црне Горе и Општини Херцег Нови.

Она је Влади и Фонду здравства, као већинским власницима, упутила неколико круцијалних питања везаних за опстанак Института.

-Треба ли Црној Гори Институт „Др Симо Милошевић“ у Игалу? Да ли је најтежим болесницима у Црној Гори потребна рехабилитација? Имате ли алтернативу гдје ћете слати пацијенте након можданог удара, интервенција на срцу, тешко повријеђених и онеспособљених уколико Институт постане само хотел или спа центар? Гдје ћете слати хроничне болеснике обољеле од мултипле склерозе и тешких реуматских болести, који захваљујући рехабилитацији одржавају радну способност и функционалност? Гдје ћете рехабилитовати дјецу са посебним потребама, која у Црној Гори ионако немају задовољавајући третман – питала је Обрадовић.

Да ли ће дуг од 8 милиона еура према Југобанци пасти само на терет запослених, без обзира што је дугогодишњим одрицањем сачуван сваки педаљ од око 230 хиљада квадрата земље, чије би распарчавање могло почети принудном наплатом овог дуга, жели Обрадовић да зна.

Она је, поред Владе и Фонда, питања упутила и представницима локалне управе.

-На свјетској мапи Херцег Нови се познаје по Институту Игало. На жалост, Института нема у великим инвестиционим плановима Општине. Да ли је реално да градској власти није приоритет опстанак највеће установе здравственог туризма, која у град доводи хиљаде страних туриста, укључујући и период ван главне турстичке сезоне? Да ли је могуће да не видите наше пропадање? – питала је Обрадовић челнике Општине.

Питања је упутила и менаџменту Института.

– Имате ли, у комуникацији са Владом и Општином, јасну слику и рјешење како сачувати Институт и са којим ресусрима? Стање у нашој установи угрожава материјални опстанак породица запослених. Уколико се не нађу хитна, али дугорочна стратешка рјешења, отвориће се многа питања: од социјалних – како ријешити егзистенцију запослених, до капиталних: како држава, која здравствени туризам види као један од кључних сегмената развоја, дозвољава да се угаси највећа установа профилисана за здравствени туризам? – поручила је Обрадовић.

Писмо подршке Уније слободних синдиката Црне Горе које можете прочитати на линку, прочитао је др Мирко Кнежевић, члан Синдиката.

Марија Обрадовић је прочитала и писмо подршке Удружења реуматичара Норвешке које су добили у марту када су били у сличној ситуацији. Наводе колико је важно пацијентима из скандинавских земаља да дођу у Игало гдје се лијече и рехабилитују дуже од 40 година.

-Не желимо да одустанемо, желимо да наставимо долазити у Игало. За нас је од пресудног значаја понуда коју добијамо у Институту. Ова понуда је заснована на јединственом знању и искуству који се гради годинама, а које је важно одржавати и даље развијати. То је оно што ми тражимо. Ми не тражимо најљепшу бању. Изградња компетенција, знања и искуства запослених, кључ су добре понуде и репутације на националном и међународном нивоу. Потребно је вријеме да се то изгради. Може се брзо срушити, а то се не смије дозволити. Моле надлежне да пронађу рјешење које ће Институту омогућити да преброди, преживи и изађе из овог захтјевног времена у којем се нашао, и да настави новом снагом. То би користило свима, навели су из Удружења реуматичара Норвешке.

Марина Тишма, дугогодишња радница Института, физиотерапеут, подсјетила је на подршку која је објављена на друштвеним мрежама, а у којој прикривени радник Института – Рибар Ђуро наводи да издрже у својој борби „због свих година труда и рада док су неки на 01 и по директорским спратовима старе фазе џабалебарили за четвороцифрене плате“

-Због традиције Института, а не због њихових прослава годишњица, на које им у првим редовима сједе политичари, а не они који су бању створили!

Због ваше и наше дјеце ради које позајмљујете од комшилука јер не примате плату, док дјеца носе патике у висини ваше двије плате.

Због срца и главе коју остављамо тамо свакодневно, а не због њихових слободних викенда, док их ми одрађујемо модрих руку, повијених леђа.

Због пацијената који су нам увјек на првом мјесту а њима нису! А не због оних који доводе своје пријатеље и партијске старјешине преко везе и дају им привилегије, веће него што би добили да су саму бању они створили!

Због претрпљених врућина без климе љети и хладне воде на рукама зими! А не због њих који су, док смо ми од куће доносили да сервисирамо пацијенте, односили шаком и капом!

Због нас који смо ту остали! А не због њих који су утекли, навела је Тишма преносећи ријечи подршке радницима Института са друштвених мрежа.

Већ деценију је у радном односу у Институту физиотерапеут Ведран Додевски, а још толико је у овом објекту био сезонски радник.

-Други пут ове године смо по два мјесеца без плате. Нагомилани су проблеми, мање смо плаћени него радници наше струке широм Црне Горе. Дошло је до ситуације да се губи смисао овог посла. Окупили смо се не би ли видјели да ли ће се нешто ријешити позитивно. Капацитети су попуњени, у понедељак се очекује још једна група корисника који стижу преко Фонда, једну групу смо примили. Наставља да се ради без примања плате. Нигдје у Европи се то не би могло десити, а код нас се дешава и то је изгледа нормално, каже Додевски.

Како су раније најавили, уколико захтјеви не буду испуњени биће принуђени да радикализују протест.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here