Са трећег протеста грађана који су се окупили испред капије Опште болнице Мељине поручено је да захтијевају да се што прије раскине штетан купопродајни уговор са Атлас конзорцијумом и да се та здравствена установа уведе у систем јавног здравства.
Jедан од организатора и предсједник Удружења добровољних давалаца крви Херцег Новог Зоран Срдановић је поздравио кораке на општинском и државном нивоу, али сматра да тренутним рјешењем организациони одбор и суграђани нису задовољни.
-Болница и читав комплекс не смију да буду дјељиви и не смије иза ваших леђа да се ради ништа што ми први не сазнамо. Сматрам да је Херцег нови довољно био град који је служио као хипотека тајкунима, који умјесто да донесу просперитет у овај град, они су га опустошили. Од надлежних институција ћемо захтијевати свим силама да се што прије раскине штетни уговор са Атлас конзорцијумом. Не морам никоме говорити шта значи болница Мељине и колико је битна за живот свих нас, могу само да кажем онима који нису очекивали да ће се Херцег Нови тргнути, ово је мали знак да можемо и те како. Могу свима да поручим – ако хоће разумно, на било какав нормалан начин да разговарају, разговараћемо. Не могу нас уплашити њиховим комисијама, ми смо овдје гдје смо, а они нека виде шта ће!, казао је Срдановић.
Начелник одељења за хипербаричну медицину др Марко Савовски подсјетио је да је на „овом историјском мјесту моћна Аустроугарска направила болницу која је у то вријеме била изузетно опремљена“.
-На крају Првог свјетског рата Краљевина Југославија је овдје имала највећу морнаричку болницу, а на крају Другог свјетског рата ова болница је имала 350 кревета и 40 запослених љекара, и све то у једном малом граду као што је Херцег Нови, казао је др Савовски.
Истакао је да су запослени увијек дијелили судбину града.
-Кроз ову болницу је прошла плејада сјајних медицинара, љекара, медицинских техничара, болничара који су своју стручност и хуманост несебично дијелили овом граду и ширем региону. Ја припадам тој једној од старијих генерација и многи од мојих колега данас више нису међу нама, нису више живи. И хтио бих да се данас сјетимо њих, јер су они своју судбину везали за ову болницу и овај град. Увијек је било тешко радити у овим условима и све генерације које су радиле у овој болници на својим леђима су изнјеле 79. годину када је био земљотрес, и ратна збивања 91. и 92. године и НАТО бомбардовање 99. И сада на својим леђима износе тешку ситуацију несретне криминалне приватизације ове болнице, рекао је др Савовски.
Поручио је да је тешко радити у садашњим условима, када немају кадар, опрему, средства, када живе у неудобним стамбеним условима и када немају плату.
-Ја вјерујем да ви то све осјећате али ми можемо боље када би имали боље услове. Не тражимо много, само тражимо да се ова болница врати на оно мјесто гдје је била, да нам врате статус и да будемо државна болница у Црној Гори, рекао је др Савовски и подсјетио да је Болница Мељине у сваком случају посебна, те да су 1992. почели еру хибербаричне коморе.
-Ми смо референтна болница за цијелу Црну Гору и шири регион, дежурамо 24 сата за све подводне удесе на овом простору, све болнице то добро знају и траже наше услуге. Само бих хтио да упутим поруку администрацији, да преиспита своје приоритете и да схвати да овај град не може да постигне оно што жели ако нема болницу, поручио је др Савовски.
Aкадемски сликар магистар Војислав Војо Килибарда је подсјетио окупљене да су ЈУК Херцег Фест, Херцегновско позориште и РТХН организовали акцију „За здраву болницу Мељине“.
-Умјетност и медицина једно без другог не могу. Знамо да је умјетност увијек била у служби терапије. У Херцег фесту од сутра можете посјетити базар, на који су се новски умјетници у великом броју одазвали, пристигло је много радова. Позивам вас још једном да ових дана дођете у Дворану Парк, да би помогли болницу Мељине, информисао је Килибарда.
Никола Бојанић је прочитао писмо Антонија Пушића који је истакао да је основна разлика између града и села је да ли то мјесто има болницу или не, а да је Херцег Нови несумњиво град јер има своју болницу већ више од 300 година.
-Три вијека је та болница била и помоћ и понос грађана Херцег Новог. Сасвим је неважно на који начин је ова болница послије три вијека дошла у опасност да буде расформирана. Још мање је важно ко је коме шта продавао и ко је куповао. У деценијама иза нас ко је коме и колико дужан и вјерујем да ће судски вјештаци тиме да се забављају деценијама испред нас. Оно што је суштински важно за нас грађане Херцег Новог који генерацијама издвајамо социјалну и здравствену заштиту, самим тим и постојање и одржавање ове наше болнице. Та работа не тиче нас се и не смије да нас се тиче. Никако не смијемо да дозволимо да због туђих спекулација и махинација, наш град остане без болнице, наших дивних љекара и медицинског особља, наших оданих суграђана који су ту увијек када нам је тешко. Дубоко вјерујем да је потребно само неколико потписа да се наша болница сачува и врати у државни сиистем гдје јој је и мјесто. Нећемо ваљда да дозволимо да нас туђе малверзације од поносног града претворе у село, поручио је Пушић у писму које је прочитано на скупу.
