PROF. SVETLANA GRADINAC: HERCEG NOVI JE CENTAR MOG POSTOJEĆEG RAJA
„Ništa nije teško ako se voli.“- rekao je Ciceron, a sagovornica današnje rubrike „Srce bira Herceg Novi“ Svetlana Gradinac to dokazuje istrajno kroz svoju dugogodišnju karijeru vrsnog profesora i pedagoga.
Profesorka srpskog jezika i književnosti i retorike, žena koja svojom nesebičnom ljubavlju, požrtvovanošću, vedrim duhom, milim osmijehom i ogromnom stručnošću mnogim generacijama prenosi svoje znanje i vještine, ali i vječita zaljubljenica u Herceg Novi, nadahnuće je velikom broju mladih ljudi koji je doživljavaju kao živu riznicu mudrosti.
Od profesorke Gradinac možemo da naučimo kakve osobine treba da ima dobar besjednik, na koji način treba da se razviju potencijali kod učenika, da li u našem jeziku danas postoje jezičke nedoumice i greške i koje su najčešće, te koliko nas je digitalan svijet otupio kada je u pitanju pravopis.
Misao koja obilježava stav profesorke Svetlane, prema životu i radu je – Nulla dies sine linea (Nijedan dan bez poteza ili svakoga dana treba uraditi nešto dobro). Saznajte i zbog čega njeno srce bira Herceg Novi…
Piše: Viktorija Samardžić
Više decenija ste u prosveti,čemu vas je naučio dugogodišnji rad sa učenicima?
Ako u taj posao unesete ljubav, ako svoj ugled i status gradite na autoritetu znanja, pravičnosti, iskrenosti i poštovanja svakog učenika, ako imate sluha da ih pažljivo čujete i prepoznate njihove potrebe, razumete njihove probleme i dileme, podstaknete i razvijate njihove skrivene potencijale, ako i vi učite od njih, ako umete da ih zainteresujete za predmet, tada je zadovoljstvo obostrano i uspeh je zagarantovan.
Koje osobine ima jedan vrhunski besjednik?
Vrhunski besednik ume da navede ljude da osećaju, da razmišljaju i deluju. Za to je potrebno da bude obrazovan, moralan, hrabar, strastven, da uvaži auditorijum, da ume slikovito, pravilno i zanimljivo da govori, da bude ekonomičan i da vodi računa i o logičkoj i o estetskoj komponenti govora.
Kog besjednika/govornika biste mogli u ovom vremenu da istaknete za primjer?
U Crnoj Gori prošlogodišnje litije su iznedrile mnoge dobre besednike. Od svih izdvajam oca Gojka Perovića, rektora Cetinjske bogoslovije, zbog uvek dobro argumentovane besede, zbog činjenice da se publici obraća na blizak i razumljiv način, zbog neostrašćenosti prema neistomišljenicima, a velike ostrašnjenosti prema istini i pravdi.Od klasičnik besednika izdvajam Cicerona. Indijanci su među svojim poglavicama imali izvanredne samouke besednike, a u 20. veku izdvojila bih Martina Lutera Kinga i njegov čuveni govor „Sanjam“.
Jedan ste od osnivača republičkog takmičenja u besjedništvu, osnovanog 1996. godine. Koliko je s godinama raslo interesovanje za ovo takmičenje, kakvo je vaše iskustvo i kako birate takmičare?
Takmičenje bi ove godine trebalo da obeleži 25 godina trajanja. Nije ga bilo 1999. zbog NATO agresije i prošle godine zbog pandemije, a ni ove godine se neće održati. Interesovanje takmičara uvek je bilo veliko, a kvalitet takmičenja je bio promenljiv. Neki direktori škola 2009. usvojili su nakaradan Pravilnik takmičenja kojim su ugrozili i oduzeli slobodu govora učesnicima, pa smo se učenici, bivši i tadašnji takmičari i ja, uz podršku znalaca i medija, izborili protiv takvog neustavnog čina. Sloboda govora i odgovornost za izgovorenu reč uvek su bili osnov za dobro govorništvo i u direktnoj vezi su sa kvalitetom beseda. Takmičari su se sami izabirali svojom potrebom da kritikuju ili brane, mladalačkom verom i energijom da mogu uticati da se nešto izmeni ili popravi, elokventnošću i spremnošću da mnogo rade, uče, vežbaju, čitaju, slušaju.
Vodite i novinarsku sekciju i urednik ste srednjoškolskog časopisa EPA glas. Da li je lakše biti u ulozi urednika/novinara ili profesora i šta je pokazalo iskustvo, koja grana je lakša?
Dobar profesor je i lepo i teško biti. Časopis Škole EPA, naš EPA glas, u kojem si i ti, draga Viktorija, vredno i posvećeno radila četiri godine i imala svoju stalnu rubriku -Viktorijini razgovori, traje više od 10 godina, u poslednje dve godine u elektronskom izdanju. Radost je kad okupite vredne učenike i svoje kolege da sa zadovoljstvom pišu, istražuju, intervjuišu zanimljive sagovornike; kad psiholog, biolog, geograf, istoričar, ekonomista i drugi motivišu i sebe i učenike da pišu redovne priloge za časopis. I kad ste svedok kako taj časopis postaje sve kvalitetniji i zanimljiviji, a bivši učenici rado ostaju njegovi saradnici i čitaoci.
Da li u našem jeziku i danas postoje jezičke nedoumice i greške i koje su najčešće, možete li da nam navedete neke primjere?
Jezičkih nedoumica je uvek bilo i biće ih. Jezik je nauka, i to dosta komplikovana, a nikad nije bilo više samouverenih i tvrdoglavih kvazitumača i onih koji smatraju da sve o jeziku i pravopisu znaju. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da smo počeli skoro svi da govorimo ODMARAMO, ODMORITE (bez SE, jer u engleskom nema povratnih glagola), PAO JE ISPIT, umesto pao je na ispitu, POBEDILI SU UTAKMICU, umesto pobedili su (ime proitivničkog tima ili protivnika) ili OŽENO JE MIRU, umesto oženio se Mirom, BIĆU KUĆI umesto biću kod kuće… Nepravilan jezik reklama i nekih novinara, naročito sportskih, neverovatno loše utiče na govornike našeg jezika.
Koliko nas je digitalan svijet otupio kada je u pitanju pravopis i pismenost i u čemu vidite mogućnost da se situacija promeni?
Digitalno doba koje podrazumeva brzu i još bržu komunikaciju, otupelo je čula za jezičku i pravopisnu pravilnost. To se prenelo i na svaku drugu vrstu izražavanja. Zato već više od 10 godina pišem Jezičku metlu u kojoj ukazujem na greške u javnom govoru i objašnjavam pravila.Oni koji hoće da svoj jezik pravilno upotrebljavaju, treba da čitaju dobre pisce, da slušaju dobre govornike, da znaju da koriste Pravopis i da se sami trude da pravilno i lepo govore i pišu.
Bili ste urednik programa Susreti i Radost Evrope u Dečjem kulturnom centru Beograd. Koliko zadovoljstvo vam predstavlja rad sa najmlađim naraštajem?
Uvek mi je bilo zadovoljstvo da radim sa radoznalom, talentovanom i motivisanom decom. Radeći u Dečjem kulturnom centru Beograd mnogo sam naučila o pravilima javnog nastupa, organizaciji masovnih programa i o princima rada sa darovitom decom.
Objavili ste više od 40 članaka iz oblasti književnosti i retorike u stručnim časopisima. Moderator ste književnih susreta. Voditelj mnogih radionica i seminara, ali bavite se i lekturom i pisanjem recenzija za pojedine knjige i učestvuje na promocijama. Iz ovakvog bogatog opusa koji posao smatrate najzahtjevnijim i zbog čega?
Sve čime se bavim jednako je važno i povezano ljubavlju prema našem jeziku i književnosti sa mojim pedagoškim delovanjem, sa potrebom da istražujem istoriju besedništva kao i da se ozbiljnije bavim teorijom retorike. Svojim recenzijama i lekturom izoštravam svoj književni ukus i pomažem dobrim mladim piscima ili pesnicima da dođu do prve knjige. Svoju misiju profesora književnosti ostvarujem i organizovanjem književnih susreta sa vrsnim piscima i lingvistima kao načinom da ih približim mladima kako bi zavoleli knjigu i naš jezik.
Dobitnik ste brojnih priznanja poput: Najboljima za rad sa najmlađima, Ben Akibinog besedničkog venca, nagrade Fondacije Branislav Nušić na Nušićijadi… Kao vrhunskom profesoru koliko vam ove nagrade daju podsticaja i snage i ukazuju da ste profesionalac?
Nagrade uvek prijaju i potvrđuju posvećenost i profesionalizam u radu. Meni su ipak najvrednija nagrada moji učenici i studenti koji umeju da cene znanje koje sam im pružila i pamte radost učenja, pamte naše zanimljive časove, vreme priprema za takmičenje, druženje i uspehe u takmičenjima. Najvrednije priznanje su mi i moji bivši učenici koji pišu i objavljuju knjige i uspešni su i srećni u poslovima kojima se bave.
Jedan ste od osnivača Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Da li nam možete malo objasniti o čemu je riječ?
Adligat je udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju sa sedištem u Beogradu, čiji je osnivač moj bivši učenik Viktor Lazić. On je uz pomoć svojih roditelja i osnivača i prijatelja Adligata napravio čudo. Adligatu pripadaju Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti i Biblioteka Lazić, osnovana još 1882. godine. To treba posetiti i videti! Broj znamenitih ljudi koji daruju svoje legate Adligatu se neprestano povećava. Ponosna sam što su mnogi pisci iz Boke Kotorske, posebno iz Herceg Novog, uz pomoć moje divne prijateljice Natalije Preočanin Samardžić, poklonili svoje knjige sa posvetama Adligatu. Posebnu zahvalnost dugujem Nikoli Maloviću koji je celu ediciju Bokeljologije sa posvetama i pečatima Knjižare So darivao Adligatu.
Iako živite u Beogradu, Herceg Novi vam je drugi dom. Koliko vas ispunjava vaša oaza u Baošićima?
Tokom godine živim u Beogradu, a leti sam u raju, u Boki Kotorskoj, morskoj oazi, u porodičnoj kući u Baošićima, u čijem nevelikom dvorištu hladovinu prave smokva, palma, mandarine, limuni, masline stare preko 100 godina, kedar, lijanderi, ruzmarin, lovor i magnolija.
Šta to Baošići imaju što Beograd nema?
Baošići imaju more i šetalište kao i plaže duž cele obale, imaju Orjen, pogled na Lovćen, Kuću Starog kapetana, nebo na kojem noću vidite zvezde i mnogo mediteranskog mirisnog zelenila i cveća.
Vaša ljubav prema Novome je ogromna. Čime je jednu Somborku kupio grad mora, zidina i kula?
Svojom lepotom, geografskim položajem, čuvanjem starog arhitektonskog jezgra, pijacom i ribarnicom, pogledom na otvoreno more, vrtovima koji vas iznenade na svakom koraku, Kućom Ive Andrića, Knjižarom So, slikovitim uskim ulicama kojim se hoda stepenicama, palmama koje streme u nebesa, Belavistom, Trgom od knjige, divnim crkvama i manastirom na Savini, spomenicima, kulama i zidinama, bokeškim govorom… I divnim ljudima koji čuvaju tradiciju i bave se kulturom i umetnošću.
Sportski ste tip, često govorite da vas naš grad podmlađuje i liječi. U čemu je tajna i kako izgleda vaš aktivan dan na hercegnovskoj obali?
Uživam na svojoj terasi i u pogledu na mediteransko rastinje i more. Sunce obožavam, plivanje takođe. Na plažu nosim knjigu. Volim da se šetam i stazama Orjena, a nađem vremena i za pisanje. Ja duboko verujem da su more i sunce lekoviti i da su zaslužni za moju i fizičku i duhovnu kondiciju.
Zbog čega vaše srce bira Herceg Novi?
Herceg Novi je grad s dušom, smešten u centar moga postojećeg raja. Imati dom u Boki Kotorskoj, sedeti na svojoj terasi sa pogledom na more i Lovćen, izuzetna je privilegija.
