У свијету у којем живимо, све више се суочавамо са различитим спољашњим утицајима, са којима се морамо суочити да би дали правилан одговор, на бројне изазове,међу којима су навике у исхрани и начину живота који водимо. Поставља се питање како упражњавати за здравље корисне физичке активности, прилагодити исхрану, савладати стрес, промијенити лоше навике и стереотипе.
Нутриционизам, није само наука о исхрани, већ и стил живота, ослања се на комплементарне научне дисциплине. Истраживање на подручју нутриционизма има водећу улогу, у схватању многих процеса, везаних за здраву исхрану и појаву болести, разних поремећаја, али и у схватању улоге прехране у генетском потенцијалу човјека.
Нутриционизам је исхрана, култура и хигијена према исхрани, у чему важну улогу има едукација, говорио је за РТХН дипломирани савјетник, нутрициониста Оливер Беко:
– Нутриционизам, као наука почео је да се активно развија прије 120 година, посебно, у задњих 40 година. Појавом неких модерних болести, убрзано се развија. Нутриционизам не можемо да одвајамо од других дисциплина, медицине, физичке активности…То је сплет многих ствари. У нутриционизму можемо да ријешимо исхраном много ствари, али је потребно за све постоји баланс. Баланс се постиже, само ако се комбинују сви фактори. Прејаки одговор имунитета у организму може да наштети. Нутриционизам је исхрана и култура и хигијена према исхрани. У односу на исхрану, питање је како се опходимо према нашем тијелу, организму. То је процес, који траје, развија се и од тренутка када се пробудимо до тренутка када одемо на спавање, морамо бити свјесни шта смо у том дану постигли. Морамо да имамо план и да организујемо наше вријеме и исхрану. То је важно за сваког појединца, посебно, за генерације које долазе, које су већ стекле лошије навике, навео је Беко.
Он објашњава да прескакањем одређених регула, неке навике које су некада биле уобичајене, данас постају неуобичајене.
– Данас је велики проблем инсулинска интолеранција. Прескачу се оброци, што може да доводе до високоглукозног стања, указује наш саговорник.
Како да се изађе из те фазе и да се постигне стабилан ниво глукозе, током цијелог дана?
– Први начин је да схватимо свој организам, да разумијемо како функционишемо. Сви смо различите индивидуе. Морамо да пратимо и ослушкујемо своје тијело. Свако тијело шаље своје сигнале. Више фактора утиче за улазак у фазу болести. Болест није ствар једног, него система фактора, који се догађају у нашем организму. Сви имамо locus minoris resistentie, мјесто најмањег отпора. Ми га морамо открити и дјеловати како да не дође до оштећења унутрашњих органа, самим тим и нашег здравља. Ово је прича о квалитету живота, о квалитету здравља којим треба да идемо…Неко говори о старосној структури и то може, али је, у свему, најважнији је квалитет живота. Циљ је да уведемо здрав начин живота, да то постане пракса и да промијенимо лоше навике, поручио је Беко, констатујући да ниво глукозе о чему се данас доста говори, некада готово да није ни постојао, као узрочник болести:
Зашто се о томе све више говори?
– Некада је физичка активности била више заступљена и тако као један од фактора одржавала стабилан ниво глукозе у крви. Устајало се раније, доручак је био квалитетнији и протеински и са мастима и угљеним хидратима, били су више заступљени домаћи призводи, мање се куповало у продавницима. Колико сваки дан износимо пуне амбалаже, кеса и не знам колико нас чита шта се налази у свим тим намирницама, најмање је природних. Да би привукли потрошача, ту су појачивачи укуса, конзерванси, вјештачке боје и друго, што све то игра улогу да промијени наша чула, и онда ми постајемо, буквално, зависни на такве укусе.
Зато данас можете да чујете од дјеце да им је храна бљутава, не свиђа им се примјера ради, брокола, не свиђају остали природни производи зато што са њима нису дошли у контакт, на вријеме, њихова чула се нису развила на тај начин, да то заволе. Слатки глукозно-фруктозни сируп данас је један од најјачих уништивача организма, дјелује тако што подиже ниво глукозе у организму, појашњава он.
Чују се различите приче о исхрани, поставља се питање колико је потребно оброка?
-Дефинитивно морамо да одмарамо свој дигестивни тракт и да се послије 18 часова не узима храна. Битан је избалансиран доручак, прије доручка топла вода, јер хладнија од 25 степени, изазива стрес за наш организам, шок за дигестивни тракт. Тек послије 20 минута пожељно је узимање доручака са храном, која садржи протеине и доста влакана, након чега не би требало сат до сат и по, да се не уноси течност, сем воде. У том интервалу не би требало разблаживати хлороводоничну киселину. Варење протеина се одвија у желуцу, док се варење угљених хидрата одвија у дебелом цријеву. Врло је важно знати како функционише наш организам, гдје се шта одвија, сматра Беко.
Које су грешке у приступу и начину узимања хране?
-Највећа грешка ако ујутро посегнемо за неким кондиторским, слатким стварима, који ће дићи ниво глукозе. Послаће поруку нашем мозгу, да почне да лучи велику количину инсулина. Тада је ријеч о једној флуктуацији, доћи ће до великог раста па пада шећера у крви и тада опет имамо жељу за кондиторским, слатким стварима. То је оно што је у свему лоше, јер улазимо у један циклус, када се дешавају лаки упални процеси на панкреасу. Примјетно је да велики број људи данас има оштећење панкреаса, панкреатитис који у неким случајевима доводи до тежег обољења, појашњава Беко.
Није само начин исхране пресудан фактор за појаве обољевања. Један од најчешћих фактора ризика јесте стрес.
– Начин живота који водимо, то је оно што ће утицати да ли ће доћи до симптома, касније до обољења. Исхрана је битан фактор, као што је и стрес, фактор ризика. Као нутруциониста, стрес стављам испред начина исхране на скали узрока обољевања. Научна истраживања су показала, да не би требало да конзумирамо храну, уопште, ако се налазимо под притиском, у било каквој психози, неурози, или стању стресне узнемирености, зато што се неће излучити желудачна киселина и та храна неће бити сварена и она ће представљати отров за наш организам. У таквој ситуацији боље је попити воду, чај и сачекати да се смиримо и тек онда сјести за сто. Јер храна, ручак, вечера је нека церемонија у којој морамо да будемо у стању смирености. Ако узимамо храну у стресном стању, направићемо већу флуктуацију инсулина и довести се у циклични круг, који води упалама у организму, оцјењује он.
Примјећује да је забрињавајуће што се све више губи добра пракса, којом се окупљала породица за трпезом:
– За ручком требало би да се прича о лијепом, никада о тешким темама не би требало бити ријечи у том периоду.
За нутриционисте не постоји подјела на лоша и добра храна. Постоји високонутритивна, нисконутритивна, висококалорична, нискокалорична храна. Ако се узима висококалорична, а нисконутритивна храна, улази се у циклус високог нивоа глукозе у крви, што није тако проблематично, ако контролишемо тај унос. Он постаје проблематичан ако се свакодневно догађа. Ми више не контролишемо, него он контролише нас. Ако можемо да контролишемо исхрану, напримјер, није проблем понекад узети газиране напитке, колач, па и чипс, који је за нутриционисте, један од најгорих производа (добија се екстракцијом воде под високом температуром). Проблем ако се узима свакодневно. Уз храну или лијепо расположење није проблем узети и кока колу. Излучује се серотонин, адреналин добро се осјећамо…али, не треба узимати то пиће, рецимо, више од једном у петнаест дана…У том тренутку направиће се одређени скок али за здрав организам није штетно, неће се направити дуготрајна упала, ако се узима у ограниченој мјери. Штетно је онај тренутак када се навучемо. Противник сам газираног пића. Посебно лоше ствари за дизање нивоа глукозе у крви, су заслађени сокови, који се купују, све више га користе дјеца. Дефинитивно су сви постали зависни од тога, сматра Беко и препоручује да је због свега, неопходно да се дјеци још у вртићима и школама уведу одговарајући видови едукације о култури исхране и хигијене.
Зашто те навике могу да буду потенцијално штетне, по здравље, првенствено, дјеце?
-Зато што су се промијенила чула. Када се дјетету даје претјерано слатко или претјерано слано, једноставно њихови рецептори су почели да се мијењају. Они више не осјећају укус природне хране. Глукозно-фруктозни сируп, фруктоза је један опасан шећер, који нашем организму, уопште, не треба. Влакна су битна. Цијеђени сокови у већим количинама нису здрави. У цијеђеној наранџи, исцијеђене су три наранџе. Добио се сок препун фруктозе, у којем нема влакана. Наш организам не треба шећер из воћа…
Глукоза се у облику гликогена складишти у јетри. Тада јетра може у било ком тренутку када има мање угљених хидрата, које не уносимо храном, да искористи ту глукозу, за мишиће, за физички напор, за рад органа…Фруктоза, у комплетном облику улази у масти, и складишти у трбушном појасу у мастима. Лоше је да свака фруткоза диже ниво шећера у крви и подстиче панкреас да ради. Временом када се дешавају те флуктуације инсулина горе – доље, наше ћелије постају неосјетљиве. То је та инсулинска резинстенција, која касније води до дијабетеса типа два. Још увијек у инсулинској резинстенцији то је реверзибилан процес, може да се врати на стање да обновимо панкреас, организам, док је већ дијабетес типа два тежи облик, којем треба више напора да би се вратило у нормално стање. Најбитније је да покренемо ћелије да почињу реагују на инсулин, образлаже Беко.
Како почети дан?
– Навика је да се прије доручка конзумира кафа. Међутим, никако не узимати на празан желудац. Доручак па кафа, и укус ће бити бољи. Кафа је кисела и нагриза желудац и дјелује агресивно. Не може се поредити дејство кафе са дејством цигара или алкохола.То су различите категорије.
Доказано је да и кафа, може да има добро и стимулативно дејство на хормоне јетре (ALT AST, transaminaze). То мора да буде у мањим количинама. Кофеин се из кафе задржава седам до осам сати у организму. Добро је да се конзумира у јутарњим часовима, да би током дана дошло до разградње кофеина у крви. Увече након шест, најкасније седам часова, не препоручујем, да се било шта једе – како би пустили организам да лагано утоне у стање одмора, касније да се мелатонин лучи и идемо у стање дубоког сна. Важно је да не нарушимо то стање. Примјетно је да они који касније конзумирају кафу, да се пробуде током ноћи, дакле није ушао у фазу дубоког сна. Значи мелатонин се није излучио. Ако већ вечерају, добро би било да то буде лагана протеинска храна и да има влакна, никако масти, јер не смије процес варења да се ради увече, савјетује наш саговорник.
PH вриједност, представља интраћелијски и ванћелијски однос натријума и калијума и важан баланс за рад органа.
-Имамо храну која закисељује организам. То је првенствено месо. Веома је важно ограничити количину уноса меса. Некада се месо узимало ријеђе, није имало вјештачке боје, конзервансе и самим тиме, јетра је била растерећенија. Јетра је та лабораторија, која све скупља и прерађује, подсјећа Беко.
Препоручује два пута годишње чишћење јетре. Пост је један од начина чишћења јетре. Јетра мирује, када ништа не уносимо, осим течности, да се она може да испира, да из себе избаци холестерол, који је накупила. То је врло битно.
-Пост је савршен начин за чишћење јетре као и за панкреас. Јетра не може бити чиста, када дебело цријево није чисто. То је врло важно да повежемо. Дебело цријево је један од најважнијих органа за наш имунитет. Ту се налазе милиони бактерија, различитог састава, чак и гљивице. Сви они помажу ресорпцији хране. Оно што уништава тај биом дебелог цријева су антибиотици, лијекови. Постоје пробиотске културе, које треба узимати, ако је поремећена та равнотежа у цријевима. Данас је присутан синдром иритабилног дебелог цријева, све више, нарушена је слузокожа. Јетра и панкреас су повезани и имају сличну функцију. Панкреас лучи бјеланчевина и угљене хидрате, орган комплексан и битан за варење. Висококалорична и нисконутритивна, као што је брза храна (fast food), оптерећује дигестиван тракт, јер ништа добро нисмо унијели у њега,што оптерећује и панкреас и јетру. Јетра ту трпи, јер је главна лабораторија, која има функцију да чисти крв и да је пусти, оксигенизовано, да би се могли да хране остали органи. Ћелијска осјетљивост јетре када је оштећена не може да пушта чисту крв ка осталим органима, објашњава.
Лијек је у природи
– Узимање лијекова на своју руку, је опасно. Нутриционизам и фармакологија су двије сутротне стране. Сваки лијек се може наћи у природи, па се и поједине биљке као чајеви могу узимати за чишћење организма. Каже се „слатко у устима, горко за јетру, горко у устима је слатко за јетру“. Јетра воли горко, па се горким чајевима чисти. Зелени чај је антиоксиданс али има одређену дозу кофеина, па ко пије кафу може дневно пити једну кафу и један зелени чај, да се не претјера. Чајеви који се могу без ограничења узимати и изузетно корисни су матичњак, који смирује желудац, камилица, такође, смирује, као и трава враниловка, оригано и мајчина душица, које има у овом периоду у природи. Враниловка је за дисајне органе. Наше здравље зависи од тога, како се ми носимо са стресним окружењем, а истраживања показују везу између дебелог цријева и мозга. Јетра не може бити здрава ако нису цријева здрава. Кашика јабуковог сирчета у чаши топле воде прије оброка, да се одржи ниво глукозе, а шетња је препоручљива након оброка, ради одржавања тог нивоа. Све ово је важно примјењивати да се не бисмо осјећали лоше, безвољно, уморно, прича нутрициониста Оливер Беко.
Управо је избалансирана исхрана прилагођена поднебљу, као што је наше медитеранско и годишњем добу, умјереност у свему, кључ за постизање те равнотеже. Пост је многима помогао да се одржи пожељни баланс, умјереност, смиреност. Предстоји Васкрс и ако се претјера мало са храном, није страшно, ако се већ сутрадан вратимо уравнотеженој исхрани и умјереном начину живота. Колико је универзална ова област, као спој многих фактора, свједочи кроз вријеме увијек актуелна лат. сетенца:„Mens sana in corpore sano“, што значи – У здравом тијелу, здрав дух.
