Повратак исконских вриједности у новој књизи Здравка Кривокапића

Књига „Благо(ш)“ проф. др Здравка Кривокапића промовисана је и у Херцег Новом, у Кући нобеловца Ива Андрића. Уз аутора, о књизи су говорили академик Синиша Јелушић и проф. др Лидија Томић.

Текст књиге појавио се као визија, открива Кривокапић, који је, како је казао, имао обавезу да преиспита његов квалитет.

– Кроз иглене уши провучена је читава књига, док се напокон није појавила и то под насловом који је стварно двострук: и благо и благош. Она уједињује и једну и другу компоненту. Ако погледате, смо оно што је својевремено исказао један врсни теолог: “живимо у периоду безаконитог закоња, неморалне етике и што је најгоре, у времену неправедне правде” – казао је Кривокапић на промоцији.

Подобни су испред способних, а гори тријумфују над бољима, поручио је бивши премијиер и казао да његово ново дјело покушава да врати све оне исконске вриједности и на пиједестал поново постави врлину, као највећу изврсност базирану на Божијим и људским нормама.

Књига “Благо(ш)” добоко је повезана са аутором двојако, на експлицитној и имплицитној равни, јер ставови у тексту кореспондирају са ставовима аутора, запажа академик Јелушић. Он је детаљно рашчланио Кривокапићев текст, са стручног аспекта објаснио све сегменте, повлачећи паралеле између политике и књижевности.

– Један изврсни интелектуалац, професор филозофије и угледни политичар, Зоран Ђинђић волео је да каже, а то је остала и својеврсна крилатица, да ко хоће морал у политици, нека иде у цркву. Врло карактеристично је да Здравко Кривокапић, такође политичар и премијер, мисли суштински другачије. По њему морал мора бити у политици. Морал је веома битан у политици, а свакодневно је уочљиво да тог морала уопште и нема – казао је Јелушић.

Проф. др Лидија Томић наводи да књига “Благо(ш)” може да се чита као вијенац приповједака, повезаних и обједињених перспективом приповиједања, мјестом радње и избором ликова, али и као књига сјећања и успомена и лирски кутак душе.

У наслову књиге, како је објаснила, постоји игра ријечи – благо и благош. Оба појма имају семантичку носивост у више прича.

– Мотив блада има значење иметка, злата, богатства, али доминантније је његово метафоричко одређење. Благо је породична срећа, хармонија, здрваље и частан живот, дјевојачка и муша љепота, традиција, љубав. Израз “благош” је архаични израз “од миља” исказане среће, према вриједностима напретка и берићета, једном ријечју архаична узречица или исказ задовољства или испуњеног очекивања – навела је она.

Проф. др Томић прошла је кроз приповјетке у књизи, објашњавајући поруку сваке од њих са књижевног али и духовног аспекта.

У музичком дијелу програма наступили су Новица Зечевић на гитари, док је пјесму “Бока” изрецитовао ауторов унук Виктор Шимигић.

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here