Најразорнији земљотрес у модерној историји Црне Горе, јачине седам степени Рихтерове скале, који је погодио је црногорско приморје 15. априла 1979. године, научио је становништво да дотадашњи систем градње није адекватан за такве акциденте, као и да свако мора бити спреман на сличан сценарио у будућности. Грађевински прописи од тада постали су знатно строжи.
Према ријечима дипл. инг. грађевинарства, Тамаре Беко грађевински прописи од 1979. године мијењани су два пута.
– Постали су много оштрији по питању сеизмичког пројектовања. Пројектовани су објекти са зидовима носећим у оба правца, што раније није било, и то су све ствари које су напредовале, како у изградњи тако и у извођењу по питању сеизмичке сигурности објеката у којима данас живимо и користимо – наводи она.
Оцјењујући савремене околности као и услове под којима инвеститори граде, Беко истиче да су ситуације различите, од случаја до случаја.
– Постоје инвеститори који поштују и пројектну документацију и разумију процес изградње, а постоје и они којима је само зарада приоритет. Али има јако добро изграђених објеката који имају капацитета да поднесу и нови земљотрес. Препоручујем свима да слушају стручна лица, да се држе прописа као што се и пројектанти држе – сматра Беко.
Архитекта Ранко Ковачевић сматра да ће се овакав сценарио поновити, само је питање времена, а земљотрес из 1979. године, како појашњава, донио је много озбиљније сагледавање грађевинског процеса.
– До тада је могла у конструкцијама да се употреби арматура пречника 10 и 12 милиметара, од тада па надаље 14 милиметара, рецимо минимум за арматуру. Такође су прорачуни постали много озбиљнији. Оно што је погубно по питању земљотреса, то је крађа на квалитетном материјалу. Јако битно у свему је да се временом мијењао и приступ поправкама од земљотреса – наводи Ковачевић.
Код изградње стамбеног објекта, како објашњава Ковачевић, врло је важно да тло испод буде уједначено, да објекат буде једноставног облика, као и да се користи рјешење такозване „темељне контра плоче“.
– Данас се масовно користе те темељне плоче да буду једна јединствена носива површина која може да се добро наслони на тло. Друго је да буде једноставан облик грађевине. Треће, да у статичком смислу постоји систем који, што кажу, подноси кретања, помјерања у свим правцима – појашњава он.
У земљотресу су разорени скоро сви градови на приморју, разрушено је 250 насеља, оштећено 64.000 објеката, као и 550 километара путева и дијелови пруге Београд-Бар. Посебно су страдали културно-историјски споменици углавном концентрисани у најугроженијем приморском појасу (манастири, цркве, музеји, зграде архива).
