Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић приредио је свечани пријем у Резиденцији на Цетињу за спортисте који су током претходне двије деценије бранили боје Црне Горе на Олимпијским и Параолимпијским играма, као и на другим престижним глобалним надметањима. Овај догађај уприличен је у сарадњи са Црногорским олимпијским комитетом, као саставни дио програма којим се обиљежава двадесет година од обнове црногорске независности. У срдачном и опуштеном амбијенту дворишта Резиденције, шеф државе је са окупљеним асовима разговарао о њиховим спортским путевима, осјећају поноса који носи наступ под националним обиљежјима, изазовима са којима се сусрећу у периодима између великих такмичења, те о дугорочним перспективама домаћег спорта. Током вечери, Милатовићу је уручен симболичан поклон – дио спортске опреме олимпијског тима Црне Горе за предстојеће Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. године.
Незабораван и дубоко симболичан тренутак свечаности била је предаја црногорске заставе младој рукометашици подгоричке Будућности и кадетске репрезентације Мартини Кнежевић, која је проглашена за најбољу младу спортисткињу Црне Горе за 2025. годину, након што је освојила европску бронзу у Подгорици и понијела титулу најбоље играчице шампионата. Овај чин преношења барјака означен је као аманет за будуће генерације које тек треба да испишу нове странице историје. Предсједник Милатовић је том приликом истакао да је државни барјак био уз такмичаре на сваком борилишту, базену, стази или регатном пољу, додавши да су они, иако представници територијално мале земље, својим радом и срцем обезбиједили Црној Гори мјесто међу свјетским великанима. Предсједник Црногорског олимпијског комитета Душан Симоновић надовезао се ријечима да црногорски спортисти још од историјске 2006. године предано граде спортску баштину земље, те да иза сваког резултата стоји огромно лично одрицање, упорност и понос, због чега предаја заставе Мартини Кнежевић јасно показује да све оно што је стварано у протеклих двадесет година наставља да живи кроз долазеће таленте.
Међу присутним спортистима из индивидуалних и колективних спортова, са љетњих и зимских такмичења, посебно мјесто заузео је једриличар Миливој Дукић, такмичар у класи ИЛЦА 7. Дукић је ушао у аналет домаћег спорта као четвороструки олимпијац са најдужим континуитетом учешћа на Играма у индивидуалним дисциплинама. На Олимпијским играма у Паризу 2024. године остварио је свој најбољи пласман, а те исте године заслужено је проглашен и за најбољег спортисту Црне Горе. На цетињском пријему био је и прослављени пара стонотенисер Филип Радовић, иначе члан Стонотениског клуба Нови из Херцег Новог. Радовић је други играч на званичној свјетској ранг листи у категорији С10 и седмоструки добитник признања за најбољег параолимпијца у држави. Његова бронзана медаља са Игара у Токију 2020. године остала је уписана као прва параолимпијска медаља у историји црногорског спорта, а вансеријски успјех поновио је освајањем још једне бронзе на Параолимпијским играма у Паризу 2024. године.
Скуп на Цетињу окупио је елите из различитих епоха независности. Међу њима су били легендарни ватерполиста и капитен Вељко Ускоковић, који је носио заставу на историјском првом самосталном наступу у Пекингу 2008. године, а у својој богатој ризници има олимпијску бронзу из Сиднеја 2000. и четири европска одличја, укључујући незаборавно злато из Малаге 2008. године. Рукометашица Соња Барјактаровић представљала је екипу која је у Лондону 2012. године донијела историјско олимпијско сребро – једину олимпијску медаљу од обнове независности – заблиставши у финалу са 16 одбрана, а исте године се попела на кров Европе са репрезентацијом и освојила Лигу шампиона са Будућношћу. Зимски спортови имали су своје запажене представнике кроз алпске скијаше: Бојана Косића из Никшића, који је као деветнаестогодишњак био најмлађи црногорски олимпијац икада и носио заставу у Ванкуверу 2010. године уз учешће на шест свјетских првенстава; Јелену Вујичић, која је имала част да носи државну заставу на Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу 2018. и Пекингу 2022. године; као и Бранислава Пековића, носиоца заставе на отварању недавних Зимских олимпијских игара у Милану 2026. године, гдје је остварио историјски најбољи црногорски резултат у слалому на ЗОИ. Борилачке спортове и врхунске резултате репрезентовали су џудиста Срђан Мрваљевић, свјетски вицешампион из Париза 2011. и троструки олимпијац који је носио барјак у Лондону 2012. године, а који је након злата на Медитеранским играма и Играма малих земаља Европе недавно крунисао каријеру свјетским ветеранским златом у Паризу 2025. године и потом основао Џудо клуб Иппон у Никшићу. Уз њега су биле и суграђанка Јована Пековић, учесница Игара у Токију 2020. и освајачица свјетске кадетске бронзе, затим млада боксерка из Будве Бојана Гојковић, прва црногорска боксерка на Олимпијским играма (у Паризу 2024. године), шестострука најбоља млада спортисткиња државе са два јуниорска и два омладинска европска злата, те сениорским сребром са ЕП и Медитеранских игара, као и теквондисткиња Андреа Беришај, званично најбоља спортисткиња Црне Горе за 2025. годину, која је у кратком року нанизала четири европске и свјетске млађесениорске и сениорске бронзе, укључујући и ону са првенства у Минхену. Сви они заједно потврдили су јединствен став да су овакви сусрети изузетно драгоцјени јер им омогућавају да у интимнијем кругу говоре о темама које ријетко доспијевају у јавност – о свакодневном животу између великих такмичења, повратку у домовину и заоставштини коју желе да пренесу новим генерацијама.
