Поморски факултет: Истраживање утицаја крузера на квалитет ваздуха у Бококоторском заливу

Истраживачи са Поморског факултета у Котору спровели су опсежно истраживање о утицају крузера на квалитет ваздуха у Бококоторском заливу. Кроз низ истраживачких подухвата, користећи мобилне уређаје за детекцију честица, истраживачи су анализирали концентрацију загађујућих материја из издувних система бродова, посебно током крузинг сезоне, преноси портал Boka News.

У септембру ће бити завршен пројекат Центра за иновације и предузетништво, Поморског факултета Котор, Универзитета Црне Горе, који има за циљ да анализира утицај активности крузера на квалитет ваздуха у которској општини.

Колеге са различитих универзитета у региону, укључујући Институт за нуклеарне науке из Винче, заједнички су радиле на пројектима детекције и анализе честица које су посљедица сагоријевања горива у бродским моторима. Посебан фокус био је на периоду крузинг сезоне, када бродови често бораве у заливу.

Коришћењем мобилних уређаја, истраживачи су пратили концентрацију честица у амбијенталном ваздуху на различитим локацијама у заливу. Осим тога, спровели су истраживање о укупној емисији загађивача, користећи европски признате моделе и узимајући у обзир оперативне и техничке параметре бродова.

Један од кључних аспеката истраживања била је анализа утицаја крузера на квалитет ваздуха током фазе сидрења, када бродови повећавају своје обртаје и активирају погоне, што може значајно допринијети емисији загађивача.

Захваљујући мрежи сензора постављених на Поморском факултету, у Муо, Прчању и Љутој, истраживачи су пратили трендове у реалном времену. Ови подаци омогућавају детаљан увид у утицај поморских операција на квалитет ваздуха у најгушће насељеним подручјима залива.

Додатно, истраживачи су развијали лабораторију за паметни залив, која ће пратити подводну буку од крузера и глисера, као и симулирати распрострањење нафтних мрља у заливу.

Радмила Гагић, сарадник у настави на поморском факултету у Котору, докторант овог факултета студијског програма поморске науке свој академски развој започела је, нада се да ће га и завршити на овом факултету и онда се придружити екипи, односно остати у истраживачком тиму.

Радмила Гагић

Истраживачки тим планира даље кораке, укључујући моделирање дисперзије загађивача како би идентификовали најугроженије зоне током боравка крузера у заливу. Осим тога, планирају се додатна истраживања о утицају других пловних објеката на квалитет живота у овом еколошки значајном подручју.

Научни допринос професора Поморског факултета у Котору истраживању загађења ваздуха у Боки Которској

Од марта 2022. године научно-истраживачки тим Центра за истраживања и иновације предузетништва на Поморском факултету у Котору ради мјерење концентрације честица у амбијенталном ваздуху у каналима 1 микрометар, 2.5 микрометра, 4 микрометра и 10 микрометара и укупне суспендоване честице на нивоу сваких 10 минута, на четири истакнуте локације са могућношћу визуелизације мјерних података.

Након што су се квалитетом показали у неколико медитеранских лука, четири “Кунак” сензора су инсталирана на локацијама Муо, Прчањ, на Поморском факултету у Котору и на Љутој.

Уз податке Центра за екотоксиколошка истраживања и резултате мјерења са станице Агенције за заштиту животне средине на Светом Стасију, наука врло лако може доказати присуство загађивача у ваздуху, нарочито оних чији је узрок сагоријевање неквалитетног горива са крузера. Центар за истраживања и иновације предузетништва на Поморском факултету располаже и сондом за директно мјерење концентрације загађивача у издуву (димњаку), али ова могућност није довољно коришћена у случају контроле издувних гасова са бродова у Заливу.

– Кунак-сензори имају свој електронски систем(Cloud) на интернету, а приступ њима можемо да дамо свакоме ко жели и са киме имамо уговор о пословно-техничкој сарадњи – Лучкој управи, Луци Котор, Општини, да могу да проанилизирају податке мјерења ваздуха. Коришћење уређаја је врло једноставно, постоји 24-часовна подршка техничке службе Кунак корпорације, а када је у питању валидност-тачност података, потребно је да се обави директна упоредба са стандардизованим уређајима, уз могућност калибрације уређаја, кажу у Центру за истраживања и иновације предузетништва на Поморском факултету.

-Настојали смо да покријемо локације на којима највише оперирају бродови у нашем заливу. Хоризонтално, на једнакој надморској висини смо инсталирали четири LOW-COST senzora “Airpro” станице, професионалне уређаје за мјерење концентрације честица и загађивача у ваздуху. Оно на чему радимо је праћење трендова утицаја активности крузера у заливу и измјерених концентрација суспендованих честица у амбијенталном ваздуху – да ли постоји корелација и колика је. Висински немамо могућност да радимо мјерење јер имамо мали број сензора. Ово је једна пилот студија да се прије свега види да ли такви сензори уопште могу да подрже кампању мониторинга квалитета ваздуха, да ли се они могу користити уз стандардизоване уређаје, који су јако скупи за набавку, одржавање; да ли постоји могућност да примјеном оваквих сензора Агенција за заштиту животне средине може себи да олакша процес мониторинга квалитета ваздуха на неколико локација.

Свједоци смо да у луци већ годинама имамо присутне крузере и нисам наишла на податак да су из Института за јавно здравље алармирали да је которска регија постала истакнута по загађењу. Локално, изазовна котлинска геоморфологија залива дефинитивно утиче на повећање осјетљивости и ризика када је у питању загађење ваздуха издувном емисијом са бродова, примјећује мр Радмила Гагић, докторанткиња Поморског факултета. Истиче потребу спровођења додатних експерименталних истраживања, попут хемијске анализе честица ради лакшег откривања њиховог поријекла.

-Те суспендоване (лебдеће) честице прелазе одређену удаљеност, лако се удишу и узрокују здравствене потешкоће. Поред тога, могу да нанесу и еколошке потешкоће зато што имају своје органско и неорганско поријекло. Истраживачи су потврдили да се честице у ваздуху, чак и оне фине са мањим дијаметром, повезују са ефектом загријавања ваздуха. За нас су посебно интересантна научна сазнања која укључују сулфатне честице, наглашава мр Гагић.

Упоређујући мјерења Центра за истраживања и иновације предузетништва на Поморском факултету Котор, обављена помоћу Кунак сензора, са мјерењима ЦЕТИ-ја за стање квалитета ваздуха у Котору у августу 2022. године по стандардизованој гравиметријској методи узорковања честица, каже Радмила Гагић, која је у сарадњи са Мајом Шкурић, Горданом Ђукановић и Данилом Николићем објавила резултате истраживања у раду  Atmosphere| Free Full-Text | Establishing Correlation between Cruise Ship Activities and Ambient PM Concentrations in the Kotor Bay Area Using a Low-Cost Sensor Network (mdpi.com).

-Од прошле године радимо мјерење концентрације честица у амбијенталном ваздуху, честица у каналима 1 микрометар, 2.5 микрометра, 4 микрометра и 10 микрометара и укупне суспендоване честице на нивоу сваких 10 минута, на четири истакнуте локације. Ми смо у оквиру нашег истраживања које смо публиковали 1. новембра прошле године у часопису  “Atmosphere” у оквиру МДПИ базе, приказали вриједности мјерења током 27 дана у љетњој сезони (од августа до септембра 2022. године) обрађене у различитим временским серијама, каже Радмила Гагић, ауторка истраживачког рада на тему  “Успостављање корелације између активности крузер бродова и амбијенталних концентрација суспендованих честица у подручју Бококоторског залива”.

Оптимизација поморског транспорта

-У свим крузинг лукама сада су трендови да се ограничи број долазака крузера и оптимизација тога поморскога транспорта у лучком акваторијуму. Када се упоређујете са неким морате да гледате карактеристике тог неког  залива. У Норвешкој постоји један јако сличан залив нашем заливу, то је Gierangerfjord. Норвешка тежи ка томе да уведе потпуно карбонски неутралне марине и луке, да се базира на примјену одрживих технологија и алтернативних погона, а да се у потпуности искључи примјена нафте и нафтних деривата. То је један од примјера добре праксе који се може искористити када се раде неки наши стратешки или плански документи,наводи Радмила Гагић.

Извор: Boka News

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here