Почело прикупљање средстава за обнову храма Светог Ђорђа на Топлој

Добротворним концертом синоћ је на пуној Канли кули, започео пројекат обнове цркве Светог Ђорђа на Топлој. Ријеч је о још једном програму 9. Трга од ћирилице који је на древној новској кули окупио људе добре воље спремне да дарују и помогну обнову храма и извођаче који су вече испунили пјесмом и игром.

Говорећи о великом подухвату као што је реновирање храма Светог Ђорђа на Топлој, крстоносни протојереј Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, подсјетио је на ријечи митрополита Амфилохија који је записао да је смисао храма у суштини истовјетан са смислом човјека  и свијета, те да је то такорећи икона и човјека и свијета.

– Хришћански храм је мјесто на којем се остварује и кроз које се пројављује истинско заједништво човјека и човјека, човјека и твари и човјека и Бога, мјесто гдје су небо и земља једно. Управо због тога се храм назива црква, казао је отац Јовановић.

Храм Светог Ђорђа на Топлој изграђена је у 17. вијеку, прегалаштвом наших предака и у њој се од тада без прекида Богу служи.

– Све док није саграђен храм Светог Спаса, у овој цркви су се генерације Новљана крштавале, вјенчавале и опојавале. То је било мјесто њиховог сабирања и сусрета са Богом којем су неодступно, упркос бројним притисцима и искушењима, остајали до краја вјерни. У порти храма Светог Ђорђа и Светог Спаса је постављен темељ савремене херцегновске општине формирањем Топаљске комунитади почетком 18. вијека. У овим се црквама, у својим младим данима, Богу молио и велики Његош док је стицао образовање у школи Јосифа Троповића. Свештене и богослужбене књиге из којих је учио и данас се чувају у ризници ових храмова. Ови храмови обогаћени су и даровима чувеног дипломате на двору рускога цара Петра I, грофа Саве Владиславића, изузетно значајне личности не само за историју нашег народа већ и за свјетску историју. Између осталог, у цркви Светог Ђорђа се налази и гробна плоча намјењена његовој мајци монахињи Теофанији. Колико је грофу Сави значила црква Светог Ђорђа и град Херцег Нови свједочи и то да је у овом, малом по габаритима, а у свемо осталом великом храму, планирао да сахрани своју мајку, казао је отац Јовановић.

Истакао је да је на садашњем иконостасу сачуван дио првобитних икона постављених приликом првог украшавања храма.

– Као и црква, и оне чекају рестаурацију како б засијале у пуном сјају својом свјетлошћу и духовношћу. У току 18. вијека храм је претрпио оштећења због клизишта, а потом је услиједила његова реконструкција. У тако тешко вријеме, то показује изражен осјећај за светиње који новски народ његује до данас. Пред нама је данас исти тај задатак на који су наши преци са пуно љубави и пажње, сваки пут успјели успјешно да одговоре. Да би генерацијама које дођу и даље сијала црква Светога Ђорђа изнова треба своју обнову, казао је отац Јовановић.

У програму су учествовали пјесникиња Теодора Ковач, Пјевачка група „Преподобна Касија Константинопољска“, Етно група Симонида из Невесиња, КУД „Захумље“ из Никшића, Трубачки оркестар Ивана Јовановића, Павлина Радовановић, Ивана Жигон и Владо Георгиев.

Вечерас на Тргу од ћирилице

У порти храма Светог Спаса од 20:30 програм „Господ благи зове све – вече старе богомољачке пјесме“. Поју Тањица Перовић из Пирота, Сања Николић из Крушевца, Милица Марковић, Теодора Ђорђевић и Настасија Беочанин из Београда и Љига, Пјевачка група „Преподобна Касија Константинопољска“ из Херцег Новог.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here