ПЕЂА ФИЛИПОВИЋ: СА НОВИМ МЕ ПОВЕЗУЈУ И ПРИЈАТЕЉСТВА И ПРОФЕСИЈА

„Пронађи нове светове и изаткај им небо. И подари им ваздух да живе и да дишу“, записао је  Мика Антић.Срце бира само оне душе које сијају и плијене својом скромношћу, смиреношћу, огромним срцем и добротом.  Овог пута рубрика Срце бира Херцег Нови је пронашла, као што каже цитат Мике Антића, нови свијет и ново небо,различито од других – Пеђу Филиповића.

Најпознатији и најодликованији физиотерапеут, члан Удружења новинара Србије, инспирисан човјековом садржајношћу, слојевитошћу, тананошћу, животом, говори о својим велнес концептима, поручује како је сваки од њих аутентичан и смјештен у амбијент и носи запис краја у коме живи.Стабилно корача по земљи и једино љети, када су љубав и духовни рад и раст у питању, уз бројне сликовите примјере учи нас правилним постулатима живота, тврди да морамо да дарујемо чисту љубав која ће нам бити покретач за све што радимо и да је масажа најинтимнија умјетност. Открива своје тајне које су везане за наш град, прича како га са Херцег Новим повезује љепота дружења са његовим колегама у Институту у Игалу, те најљепше, најмаштовитије и најдубокоумније одговара зашто воли Херцег Нови.

У наставку сазнајте због чега његово срце бира Херцег Нови…

Пише: Викторија Самарџић

Како вам лежи титула најпознатијег и најстручнијег учитеља масаже на Балкану?

Свака титула носи и огромну одговорност и стално померање квалитета стандарда рада на боље. Дошла је са тридесетогодишњим радом, али и са неописиво драгоценим поверењем које су ми указали моји студенти (преко 30.000) , здравствене институције, колеге физиотерапеути,хотели. Осветљена је њиховим квалитетним радом, посвећеношћу, заносом ка овој божанској уметности, веровањем. Сви којима сам имао част да будем светионик на путу,а одлучили су да им масажа и велнес буду животни позив, а раде по целом свету, били су и јесу огледало мога рада и посвећености. Захваљујући њима додељена ми је ова ласкава титула. Васпитаван сам да јасно и стабилно корачам по земљи и једино летим када су љубав и духовни рад и раст у питању. Да се у добру не узвисим, а у лошем не понизим… Зато ме ниједна похвала није понела, променила, ушушкала у старој слави, већ је била покретач да увек живим и дарујем свету најбољу верзију себе,стално се надограђујући и обогаћујући своје фолдере знања, искустава,лепота. Јер како ћу свету даровати исто, ако стално у свој крчаг искуственог не доливам нове лепоте и знања?

Дипломирани сте глумац и виши терапеут. Како сте спојили ове двије ствари, и да ли су се некада преплитале у каријери?

Од када знам за себе две љубави су се преплитале у моме животу. Једна звана уметност, друга медицина. Желео сам да оживим обе и успео сам да их танано и дубоко уткам у свој живот. Још у детињству потенцијал ми је усмерен ка уметности – од похађања музичке школе „ Мокрањац“, одсек виолончело, школе модерних игара у Дому пионира, касније и глуме у чувеном „Крсманцу“. У средњој школи било ми је јасно да је љубав ка лечењу и чувању здравља, подједнако јака. Уписао сам прво студије физиотерапије, а у 28.години уписао и академију и сан о глуми преточио у јаву. С обзиром на то да обе области изискују потпуну посвећеност и целог човека, физиотерапија је заузела примарно место. Повремено ми стигне понуда за понеку улогу, вињету како је од милоште зовем, са радошћу јој се препустим и овај креативни квалитет пустим да тече,не желим да се претвори у „устајалу воду“, већ да живи. Живи и кроз предавања, рад са пацијентима, клијентима. У жељи да објединим ове две лепоте повезао сам поезију, класичну музику, боје и масажу. Оживела је арт масажа, а рођена је у Будва граду театру 2007. године, када сам,као представник Србије, представио свету перформанс „Арс корпус вивенди ин музика“ (Тело уметности живи кроз музику ). И тада сам,по ко зна који пут одабрао стихове омиљеног Мике Антића и његову „Бесмртну песму“.

Творац сте бројних велнес концепата. Који вам је најдражи и због чега?

Сваки од концепата је извезен најтананијим нитима мудрости, лепоте и снаге. Инспирисан човековом садржајношћу, слојевитошћу, тананошћу, животом. Сваки од њих аутентичан је и смештен у амбијент и садржизапис краја у коме живи. И „Медитеран- Монтенегро третман“ први велнес бренд Црне Горе,и „Краљичина снага“ Специјалне болнице за рехабилитацију Бања Ковиљача, „ Рибари“ Рибарске бање, „ Калма“ терме Олимпије у Словенији, „ Додир Тухеља“ терме Тухељ у Хрватској, Селфнес концепт „Спознај самога себе“ (први селфнес концепт у Србији) и бренд ритуал „Пети елемент краљевих чардака“ у хотелу Краљеви чардаци спа на Копаонику, и бренд ритуал „ Игало“ у Институту „Др Симо Милошевић“  Игало итд. Сваки од концепата и третмана је јединствено чедо, подједнако вољено и драго,свако носи свој идентитет и препознатљивост. То је као када бисте родитеља питали које му је дете од њих десеторо најдраже.

На који начин уочавате проблем код човека?

Дела су показатељи свакога од нас. Она проистичу из унутрашњег реда или нереда. Она су показатељ где смо јаки, где не, у којој фиоци се крије осетљивост а у којој снага. Прво погледамо наше дисање. Није тешко уочити разлику у начину дисања када смо срећни, остварени, одморни,тужни, уплашени, бесни, несигурни, нервозни. Потом је ту непогрешиви говор тела, постура,записи на кожи, осетљива места, бол итд. Баш зато што масажа креће у хармонозацију путем коже и тела на којима су записи целог живота,тврдим- масажа је путовање до средишта душе.

Колико је то комплексан и дубокоумни посао?

Вођен изреком из античког доба „спознај прво себе да би упознао цео свет“, поручујем да је овај посао изузетно захтеван. Како ћемо икоме помоћи и бити путоказ ка балансу ако смо сами несређени? Како ћемо даровати чисту љубав и она нам бити покретач ако је не освестимо и не живимо? Масажа је најинтимнија уметност. Када користим термин интимна, мислим на комуникацију са најтананијим бићем, штимовањем најсавршенијег интрумента у природи,људског тела. Да би производио најлепше звуке и даровао чисткристални звук, мора бити наштимован. Како ћемо знати,као терапеути, да ли је то тај звукако свој инструмент нисмо наштимовали,ако наш унутрашњи простор није сређен,изгланцан, очишћен? Свакако да захтева изузетно знање, стално усавршавање, посвећеност, а онда и врло важан сегмент – интуитивност коју сваки терапеут треба да негује,развија и живи. Овде говорим о послу званом масажа као уметност. Уколико се сведе на трљање, промоцију козметичких препарата и линија, тренд пролазних метода и уколико је једини мотив бављења њом новац и зарада, онда све што сам претходно изрекао, пада у воду. У том случају, она је захтеван физички посао.

У ком периоду је најважније уочити проблем да би резултат на крају био успјешан?

Детињство је родитељ душе, поручио нам је Фројд. Посебно првих седам година. То је и велики задатак сваког родитеља да освести ту чињеницу и посвети се васпитању, расту, неговању свог детета уз бескрајну љубав коју дарује. Но, сваки период живота може пред нас поставити проблем, волим да га назовем искушење. Не треба га гурати под тепих, већ ставити испред себе и тражити решење. Слабости преканалисати у јакости, несигурност у сигурност, страх у љубав…

Као изузетан познавалац масаже и  њених тајни, коју бисте нам препоручили за сваки дан?

Ону која прија вама, вашем бићу, годинама, сензибилитету, здравственом стању, стању ума– душе – тела, послу којим се бавите, годишњем добу. Не постоји генерализација. Праћење тренда значи само „бити у моди“, али не и ослушкивати себе што је најважније! Више сам склон да препоруку усмерим да додир, да масажа, посвећивање буде део лепоте свакодневице у породици и комуникација ове матичне ћелије!

Којим пацијентима највише помажете и на који начин прилазите пацијенту?

Подједнако свима који ми укажу поверење и изаберу ме да им будем терапеут. Сваком човеку прилазим као непоновљивој аутентичној ћелији универзума. Индивидуални приступ је постамент комуникације. Гледам га у очи и слушам, осећам га… Волим топлу,једноставну и непосредну комуникацију, као и отворен однос са људима. Волим људе, а изнад свега добре људе.

У којој области сте најстручнији?

У сталном чепркању себе и полирању звезда свога микроуниверзума, са жељом да живим најбољу верзију себе и такву дарујем свету,јер на то једино имам право. Рекоше давних дана – једини делић универзума који имаш право да мењаш си ти сам! И то је моја звезда водиља и тек тада можеш бити светионик на нечијем путу,поштовати га и разумети!

Због чега ваше срце бира Херцег Нови?

Давних осамдесетих година мој отац значајно време посветио је рехабилитацији у Институту „Др Симо Милошевић“ у Игалу. Сећам се одласка у посету (било ми је 16 година) и сусрета  са прелепим Херцег Новим. С обзиром на то да градове у унутрашњим фолдерима препознајем по људима,овај чаробни,зелени, миомирисни град освојио ми је срце. Због посебних и квалитетних људи,посвећеника, професионалаца, који су дали све од себе да се отац што боље и правовремено рехабилитује након тешке операције дискусхерније. Тада ни слутио нисам да ћу све те посебне људе назвати својим колегама, после много година боље их упознати и сарађивати с њима. Често споменем да је баш ова посета имала значајно место у професионалној и животној оријентацији у омиљеној медицини и физиотерапији.  Крајем деведесетих провео сам годишњи одмор у Њивицама. При крају једне емотивне везе,болан у свакој ћелији, несаницу ми је лечила медитација на тераси над морем и поглед на безброј светиљки Херцег Новог које су кокетирале са воденом површином. Сећам се да ми нису сметали ни букети звукова музике разних жанрова из „распеваних и разиграних локала“. Фокус је био на излечење грча под левим оковратником и призивање сна да ме пригрли као плишаног меду. Двехиљадитих година са Херцег Новим повезује ме лепота дружења са мојим колегама у Институту у Игалу.

Одлазим редовније на предавања која одржавам колегама,указано ми је поверење да креирам бренд велнес концепт и посебан ритуал Игало, путујемо кроз пространства „ај-ци“ методе Јун Кона, шијацу њу енерџи третмана,као и других мојих ауторских програма масажа – рефлексотерапије стопала, panta rei – лимфне дренаже, инкорпорирамо Џекобсонов систем прогресивне релаксације у рад веллнес терапеута. И међу дивним људима у Херцег Новом постоје троје који су посебно место заузели у мом срцу:др Марина Делић, некада директор Института,посебна дама са тешко описивом покретачком и креативном енергијом,енциклопедија у покрету, посебно квалитетан човек, Душан Сеферовић, мој млађи колега,који је одвојио годину дана и редовно путовао на предавања у Школу масажеПрофесионал у Београд,  инкорпорирао сва знања у свој диван и квалитетан рад, што доказује интензивним професионалним ангажманом и, могу слободно рећи, да је он мој амбасадор Професионала у Херцег Новом. На њега сам посебно поносан! И Никола Мрачевић – директор маркетинга Института у Игалукоји  је баш посебан и изванредно квалитетан човек са континуираним радом на себи. Херцег Новом, свим колегама, посебно Марини , Душану и Николи шаљем бескрајну захвалност за поверење које су ми указали и широко раширене руке, са огромним срцима којима су ме обгрлили. Ето, зато моје срце бира Херцег Нови са љубављу!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here