У оквиру програма ЈУК Херцег фест под називом „Новски талас“, Соња Шкобић рођена у Баошићу, а која годинама живи у Мостару, први пут је пред Новљанима представила књигу „Кућа окренута мору”, а затим је говорила о дјелима која пише за дјецу. Са ауторком је разговарала новинарка и публицисткиња Витка Вујновић.
Књига „Кућа окренута мору” збир је сјећања на камену, стару, родну кућу, родитеље, породицу и пријатеље, море, све мистичне љепоте Новог и Боке. Међу корицама се налази 40 прича, везаних за један временски период, открива ауторка.
– Ја сам рођена ’53, значи ’60., ’70. и ’80. године прошлог вијека, то су приче из тог периода. И негдје у уводу пише да су то године кад смо сви мало имали, ал’ смо били сретни. Изгубила сам људе, пријатеље, изгубила сам нешто можда имовински, неке ствари, али сјећања никада – истакла је она.
Након књиге „Кућа окренута мору”, Шкобић је наставила да пише за најмлађу и најискренију публику. Из њеног богатог опуса пред Новљанима су се нашле морске приче: „Бисерна шкољка”, „Галебов лет”, „Приче из орах лађе”, сликовница „Мачак Кики” за коју ,према ријечима ауторке, влада највеће интересовање.
– Написала сам преко 100 прича, све су то за дјецу. Значи, имам двије збирке прича за дјецу, ево ту су, у свакој има по 30-ак. У ствари, ја пишем за један часопис за дјецу који излази сваког мјесеца у школској години, и он се доста тематски ради, значи, кад дође полазак у школу, треба написати причу „Полазак у школу”, како је било на распусту, па онда мало јесен, па мало зима, Божић, Ускрс, Мајчин дан, па крај школске године, углавном безброј је тема.
Разговор са ауторком водила је новинарка и публицисткиња Витка Вујновић, која је казала да писати за дјецу значи оставити траг у времену које ће тек доћи. Писац никада неће сазнати до кога је све његова прича стигла, али може бити сигуран да ће бар нека реченица прочитана у правом тренутку пратити дијете кроз читав живот.
– Писати за дјецу значи вјеровати да ријечи могу учинити свијет њежнијим, праведнијим и бољим, а људе блискијим и топлијим. Зато чувајмо приче, јер оне чувају на најљепши начин наша сјећања, али чувају и дјечије кораке, попут овог Ксенијиног, у вријеме које ће тек доћи. Или, како је то Соња рекла: „Валова ће бити док је мора, и љетњег маестрала“, а и галеба, сигурна сам, па и књига – казала је Вујновић.
У музичком дијелу програма наступили су професорица хармонике Босиљка Кулишић и професор гитаре Николас Морета.
