Уз ватромет, химну, поглед ка филмском платну и новском небу, уз госте, публику, поруке које у времену у којем живимо значе, чини се, још више него икада раније, на древној Канли кули отворен је 34. Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал. Смотра филмских остварења трајаће до 7. августа.
Херцег Нови замишљам као један „бели прамац брода који се зове копно чији морнари иду диљем океана и света и у њега доносе различите драгоцјености“, казао је један из плејаде најзначајнијих југословенских глумаца Петар Божовић отварајући фестивал.
-А на прамцу стоје књижевници, умјетици а испред свих замишљен, Иво Андрић. Иза њих, давних година и сјећање на изванредну Умјетничку школу која је дала једног сликарског дива са Цетиња – Дада Ђурића. Па иза њега једно голобрадо момче из Озринића, гура се и послије много година донесе своју велику бакљу и употпуни свјетлост седме умјетности – драги Живко Николић. Без њега би и биографија овог који прича била много сиромашнија. И не дајте ми више да причам, сматрајте да је 34. смотра филма отворена!, казао је Божовић.
У име Херцег Новог, угледним гостима из друштвеног и политичког живота, филмским ствараоцима и публици обратио се главни администратор Општине Херцег Нови Ненад Ђорђевић јер предсједник Општине Стеван Катић, из оправданих разлога, није могао присуствовати отварању.
Ђорђевић је истакао да је ФФХН током више од три деценије постојања савладао све изазове које су пред овакву манифестацију постављали вријеме или људи, па и прошла година која је због пандемије била једна од најтежих.
-Култура увијек дијели судбину друштва чији је дио. Зато ми је вечерас, усуђујем се рећи – и више него протеклих година, изузетно задовољство што видим, колико поштовање прописаних епидемиолошких мјера дозвољава, пуну Канли кулу на отварању филмске смотре, рекао је Ђорђевић.
Филмски фестивал је једна од кључних тачака идентитета Херцег Новог као града културе и града филма, подсјетио је и да је Општина, као титулар и покровитељ, снажније него што је предвиђено уговором са Министарством просвете, науке, културе и спорта, подржала 34. ФФХН.
Према његовим ријечима овогодишњи Фестивал “представља омаж коријенима и личностима које су га изградиле, а у исто вријеме доноси промјене, укључивањем нових генерација које су одрастале уз новску смотру филма. “
-Осврћући се на саме почетке и досадашње трајање, а у исто вријеме гледајући напријед, вјерујем да ће ово издање подстакнути на размишљање и дијалог о будућности фестивала, како би изњедрило неке нове правце и рјешења који ће гарантовати да нас херцегновски ђир кроз свијет покретних слика и даље повезује и упознаје са регионом, свијетом и нама самима, била је порука Ђорђевића.
Град писаца Херцег Нови чију богату историју и биографију чине великани књижевности попут Његоша, Марка Миљанова, Ива Андрића и других, добио је прије 34 године филмски фестивал који је трајањем и квалитетом извојевао високо мјесто као једна од најзначајнијих манифестација ове врсте у Југоисточној Европи, подсјетио је Андрија Радуловић генерални директор Директората за подстицање и развој културно умјетничког стваралаштва у Министарству просвјете, науке, културе и спорта.
-Радује нас чињеница да ће више од 50 филмских остварења која носе богатство различитих тема са акцентом на представљање савременог израза који све више осваја шири културни простор. МПНКС дало је пуну подршку овом значајном културном догађају као манифестацији од посебног значаја за културу Црне Горе увјерени у квалитет, континуитет и међународни карактер ФФХН. Филм пружа могућност сваком човјеку да доживи умјетност на свој начин јер филм износи на свјетлост љепоту, тугу и радост и проговара муњевитим сликама о оним заташканим стварима и проблемима савременог човјечанства, својеврсном стваралачком побуном и слободом без које нема умјетности, казао је Радуловић.
Програм отварања Фестивала водили су глумци Дубравка Дракић и Дејан Ђоновић, који је и творац сценарија.
У пригодном сјећању било је времена и за све оне који су ФФХН деценијама чинили бољим, а напустили су нас између двије херцегновске филмске смотре, првенствено за продуцента и пословног директора Зорана Живковића, али и за публицисту, новинара, аутора прве фестивалске шпице Милана Д. Шпичека, поузданог члана техничке екипе Пера Дубанека, бројне глумце који су били редовни или повремени гости фестивала.
Услиједиле су пројекције два филма ЈАБУКЕ грчког редитеља Христоса Никоуа, који је имао премијеру на 77. Фестивалу у Венецији а потом филма ПОЉЕ МАКА румунског редитеља Еугена Јебелеануа.
