Опасност данашњице лежи у томе што се научни докази и научне процјене добрим дијелом игноришу, а наш је задатак да такво стање свијести мијењамо, ријечи су УНИЦЕФ-овог амбасадора добре воље Антонија Пушића, познатијег као Рамба Амадеуса, поводом изласка његовог новог спота и пјесме „Ослони се на науку” (You Can Count on Science).
Пушић истиче како су тешкоће у које је запало човјечанство − глобално загријавање, загађење ваздуха, тла и океана, пандемија КОВИД-а 19, изазване искључиво недовољним ослањањем на благовремене научне процјене.
-Још прије четрдесет година наука је представила климатске моделе који су данас постали реалност. Научне претпоставке ишле су дотле да су предвиђали и могуће епидемије различитих вируса, који би се због промјена услова на Земљи могли пренијети на човјека. Једини начин да се вратимо у колосијек одрживости је темељно прихватање свих процјена које нам у данашњем тренутку наука пружа, као и оног што ће нам наука донијети у будућности, поручује Пушић.
И овог пута визуелни умјетник Дарко Влаовић урадио је анимирани спот за ову нумеру.
-Пјесма говори о значају природних и друштвених наука за развој човјека од праисторије до данас и подсјећа да људи могу да сањају, погађају, игноришу чињенице, сумњају, измишљају и вјерују у шта год хоће, али да се само научном методом може доказати шта је тачно, поручује се у пјесми насталој уз подршку Британске амбасаде у Подгорици и УНИЦЕФ-а.
Подаци из међународних истраживања, али и истраживања у Црној Гори, показују колико је повјерење у науку битно. Грађани који сумњају у науку чешће вјерују у теорије завјере и дезинформације. У недавном истраживању Ипсоса, у Црној Гори је неповјерење у науку потврдило 13 одсто грађана, док трећина грађана вјерује у теорију завјере да је глобално загријавање које је изазвао човјек намјерно измишљена лаж да би се људи обманули.
Извјештај Свјетске метеоролошке организације, објављен прије пар дана, пред почетак текуће УН конференције о климатским промјенама, упозорава на обиље научних доказа о људском утицају на глобално загријавање, као и на то да се на основу досада прикупљених научних података очекује да ће 2021. година бити најтоплија која је икад измјерена.
УНИЦЕФ је недавно објавио прву свеобухватну анализу климатског ризика из перспективе дјетета да би упозорио да је климатска криза у ствари криза права дјетета, јер она погађа свако дијете на планети, иако ниједно није одговорно за њу.
Ове недјеље је УНИЦЕФ објавио анализу која показује да планови за суочавање с климатским промјенама не узимају у обзир потребе и приоритете дјеце у двије трећине од 103 земље које су биле предмет студије.
УНИЦЕФ позива владе и предузећа да повећају инвестиције за суочавање с посљедицама климатских промјена и прилагођавање система дјечије и социјалне заштите новонасталим околностима, као и да драстично смањују емисије гасова стаклене баште. Такође, дјецу и младе треба активно укључити у процес доношења одлука у вези с климатским промјенама, јер су управо они највише погођени.