Управни одбор Заједнице општина Црне Горе поднио је предлог за оцјену уставности Закона о измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечјој заштити, у дијелу којим је дио изворних надлежности државе пренијет на општине, а затражен је и приоритет у одлучивању.
Према ријечима секретарке за локалну самоуправу, Весне Самарџић, из овог ресора су у претходном периоду континуирано указивали да такав систем није одржив.
– Иницијатива Заједнице општина била је да се покрене поступак оцјене уставности ових одредаба Закона. То је и урађено. Мислим да је на том састанку било 14 или 15 чланова Управног одбора, односно предсједника општина, али то је нешто што апсолутно подржавају све општине. Потпуно смо сагласни, солидарни и желимо да према свима буде исти третман – наводи она.
Према претходном Закону о социјалној и дјечјој заштити, подршка животу у заједници финансирана је из државног буџета. Новим законом, од наредне године, тај трошак требало би да пређе на терет буџета већег броја општина.
Самарџић наводи да су у претходном периоду континуирано указивали да такав систем није одржив.
– Сматрамо да локалне управе треба да одлучују о ономе што раде, јер, наравно, имамо и много других обавеза и послова које треба да сервисирамо и обезбиједимо како би свака локална самоуправа, односно сваки град, нормално функционисао. Прије свега морамо да извршавамо наше изворне надлежности, али истовремено водимо рачуна да функционишу и сви други сервиси, као и да буду задовољене потребе грађана – каже Самарџић.
Оспореним одредбама предвиђено је суфинансирање државе у висини од 60 до 90 одсто укупног износа, али само када је ријеч о мање развијеним општинама. Из буџета Општине Херцег Нови финансирају се палијативна њега, превоз онколошких пацијената на хемиотерапије, медицински потпомогнута оплодња, као и различити видови субвенција, што је послужило као модел појединим локалним самоуправама.
– Све то кошта и финансира се из локалног буџета. Ми желимо да те сервисе унаприједимо и да издвајамо још више средстава, али држава треба да има слуха и да препозна потребе грађана наших општина које локалне управе већ сервисирају. Треба да нас саслуша и подржи у дијелу услуга које већ пружамо грађанима – казала је Самарџић.
Самарџић закључује да је потребно уважити локалне самоуправе јер могу и морају бити добри партнери, што кроз социјалну политику и сарадњу са Министарством и центрима за социјални рад потврђују већ годинама.
