Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, Заштитник људских права и слобода Црне Горе указује на потребу додатног ангажмана надлежних институција, али и цијеле заједнице у циљу унапрјеђења положаја, приступа правима и смањења дискриминације, стигматизације и социјалне искључености припадника ове популације.
Према ријечима омбудсмана, на пољу остваривања права лица са инвалидитетом постигнут је ограничени напредак.
-Видљивост особа са инвалидитетом је повећана, а дошло је и до унапрјеђења нормативног оквира који регулише њихова права, казао је он.
Ратификацијом УН Конвенције на нормативном плану усвојен је приступ инвалидитету заснован на људским правима.
-Међутим, недовољно добра имплементација усвојених правних стандарда доводи до тога да се лица са инвалидитетом и даље суочавају са бројним препрекама које им онемогућавају пуно и ефикасно учешће у животу заједнице. Важно је подсјетити и да Акциони план за реализацију препорука УН Комитета за права лица са инвалидитетом није усвојен, па се поставља питање односа државе према обавезама које је Црна Гора преузела ратификацијом Конвенције УН-а о правима лица са инвалидитетом. У вези са тим упитно је када ће се усвојити Стратегија о деинституционализацији и плановима трансформација установа, што је, између осталог, једна од препорука Комитета, наведено је у саопштењу омбудсмана.
Према мишљењу институције Заштитника, деинституционализација се мора спроводити системски, на бази слободног избора и разноврсности услуга за особе са инвалидитетом.
-Подсјећамо и да се у Црној Гори тренутно инвалидитет утврђује у више различитих ресора, на основу мноштва различитих прописа, што доводи до различите методологије утврђивања инвалидитета који се при том углавном заснива на медицинском моделу приступа инвалидитету. Реформа система утврђивања инвалидитета, која је у току, има за циљ спровођење комплексне, структурне реформе националног система утврђивања инвалидитета, казао је он.
Циљ реформе је успостављање јединственог тијела вјештачења (Завод) и јединствених националних критеријума и методологије за утврђивање инвалидитета, који ће бити више засновани на моделу људских права.
-Заштитник је годинама уназад указивао да непостојање јединственог тијела за вјештачење представља препреку у остваривању права лица са инвалидитетом, у свим подручјима друштвеног живота у којима се она признају на темељу налаза и мишљења тијела за вјештачење. Паралелно са тим проблематизујемо и околност што у Црној Гори још увијек није успостављена јединствена база података (регистар) лица са инвалидитетом, неопходан за системско планирања политика у овој области и процјене потреба, праћења стандарда живота и укупних услова у којима живе особе с инвалидитетом”, наводи се у саопштењу.
Закон о забрани дискриминације лица са инвалидитетом не препознаје двоструку и интерсекцијску дискриминација жена и дјевојчица с инвалидитетом, као посебних облика дискриминације у односу на пол и инвалидитет, као ни посебне облике дискриминације особа с инвалидитетом у областима једнаког признања лица пред законом, приступа правди, приватности, брачних и породичних односа.
– С тим у вези, примијећено је занемаривање родног аспекта у законе и политике са инвалидитетом и обрнуто, наводи се у саопштењу.
Иако релевантни правни оквир утврђује обавезу државе да лицима са инвалидитетом осигура приступ изграђеном окружењу, превозу, информацијама, комуникацијама, као и другим услугама и објектима намијењеним јавности, стање у овој области, по мишљењу омбудсмана, далеко је од задовољавајућег.
-Имајући у виду да је приступачност заправо предуслов за остваривање других права у готово свим областима друштвеног живота, ефикасно рјешавање ове проблематике мора остати у врху приоритета извршне власти, казао је он.
Видљиви су напори на унапрјеђењу инклузивног образовања.
-Поздрављамо и унапријеђено законско рјешење у вези са положајем асистената у настави и очекујемо да ће учињени напредак на нормативном плану пратити адекватна и потпуна имплементација, што ће без сумње резултирати подизањем нивоа квалитета инклузивног образовања.
У области рада и запошљавања посебан проблем представља недостатак свијести послодаваца о обавези запошљавања лица са инвалидитетом, у случају да то лице има једнаке или боље квалификације, стручне или радне способности него лице без инвалидитета, као и обавези да на одговарајући број запослених запосли одређени број лица са инвалидитетом које су утврђене позитивним прописима Црне Горе.
-Међутим, највећи број послодаваца се одлучује да искористи законску могућност која се односи на уплаћивање посебаног доприноса за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом, умјесто запошљавања лица са инвалидитетом, наводе из канцеларије Заштитника.
За седам мјесеци ове године особе са инвалидитетом подносиле су Заштитнику притужбе у вези са дискриминацијом приликом запошљавања, па је у извјештајном периоду било шест предмета у овој области, од чега је у три предмета утврђена дискриминација по основу инвалидитета и дате су препоруке саопштено је из Институције Заштитника људских права и слобода Црне Горе.
У поступцима пред органима јавне власти регистрована су два предмета због дискриминације по основу инвалидитета; у подручју приступа добрима и услугама три предмета, од чега је у једном утврђена дискриминација. У области социјалне заштите регистрована су три предмета, а у области образовања један предмет, саоштено је из канцерарије омбудсмана.
-Иако су у овој области бројни аспекти на које треба скренути пажњу јавности, овом приликом указаћемо још и на неопходност да се модел замјенског одлучивања код потпуног или дјелимичног одузимања пословне способности замијени моделом одлучивања уз подршку. Такође, потребно је да се унапрјеђују постојеће и развијају нове услуге за живот у заједници за лица са инвалидитетом, наводи се у саопштењу.
Апеловали су на све доноисоце одлука да се о питањима која се тичу особа са инвалидитетом одлучује уз учешће њихових репрезентативних организација и да се у свим процесима њиховим ставовима и сугестијама да посебна пажња.
