Због кашњења децембарске, јануарске и фебруарске плате, али и због ситуације у којој се Институт „Др Симо Милошевић“ налази преко годину, угоститељи су од четвртка у штрајку, остали сектори придружиће им се 25. марта.
Норвешки програм је обустављен, плате касне три мјесеца, а према новом закону о зарадама у јавном сектору, због пословања са губицима, умањене су за 10%, па је тешко надокнадити кадар, односно медицинске и угоститељске раднике, који напуштају посао у Институту, а дефицитарни су на нивоу читаве државе.
Од августа 2022. године Институт је напустило преко 100 радника, прича за РТХН предсједница Синдиката др Марија Обрадовић.
– Тај број као последицу има чињеницу да је веома упитно функционисање одређених одјељења. При томе, јаку бојазан имамо да су то одјељења која су најрањивија, а то су дјечије и одјељење за непокрете и тешко покретне пацијенте. Синдикална организација и запослени у Институту дуго смо указивали да ће до тога доћи. Кад радите у Институту неке ствари можете да предвидите много прије него што ће се оне догодити – наводи она.
Упркос свему, услуге Института и даље су на високом нивоу, али запосленима понестаје стрпљења и снаге. Неизвјесна ситуација траје преко годину, па је оправдан страх да ће се ова здравствена установа угасити, а тиме ће цијела Црна Гора изгубити могућност рехабилитације.
– Ако успјете након годину агоније кроз коју пролазимо, а не претјерујем када кажем да је то заиста агонија, да на крају ту муку оставите испред ординације, када улазите код пацијента, испред собе, када улазите да поспремите, испред сале, када идете да вјежбате, то је за посебно дивљење, зато што није лако. Овог тренутка конкретно колеге послужују ресторану или спремачице чисте, а да при том неки од њих немају новца да дођу на посао – истиче Обрадовић.
Врхунска услуга донијела је Институту не само бренд, већ и повјерење страних партнера, као што су Норвежани, који све потезе унапријед јако добро анализирају и процјењују. Гашењем тог програма, сви остали страни партнери редуковали су број својих пацијената.
– Гарантујем и сада, када су одлучили да оду у Турску умјесто да дођу вамо, они крајичком ока гледају Игало и виде ово што се сада дешава. Без обзира што смо обећали, што су постојале гаранције Владе, без обзира на разговоре, живимо исту ситуацију као прошле године. Социјална ситуација се није поправила, напротив. Сада као посљедицу тога, а знајући Норвежане, вјерујем да је врло упитно шта ће бити у наредном периоду са овим програмом – сматра Обрадовић.
Током протекле године ријешено је једино питање колективног уговора, јер у претходној Влади, чини се, није било воље и знања да се проблем Института ријеши, а претходни министар здравља Драгослав Шћекић није нашао времена да посјети ову установу, док је актуелни др Војислав Шимун недуго након преузимања функције дошао у посјету, а према незваничним најавама, доћи ће поново у понедељак.
Ситуација, ипак, како наводи Обрадовић, није иста као прошле године, јер је нова Влада образовала Комисију за рјешавање статуса Института, чији су се чланови до сада састајали неколико пута, али је проблем у спорости администрације. Међутим, план Комисије подразумијева једну промптну реакцију, као и дугорочне интервенције, остаје само да се све усклади са законом, закључује Обрадовић.
Страсно је да због политике владе да нам је Србија највећи непријатељ ,влада славног Дритана Абазовића је спријечила да се дуг Владе према Југобанци који је пребачен као све остало на леђа Института ријеси доласком пацијената из Србије несто се све аутоматски то обуставило и дуг вратио Влади да га он ријеши сто је и изгласано у буџету.Наравно тада ступа на сцену Влада Милојка Спајића и експресно врача свој дуг на Институт да би то узроковало блокаду рачуна.Ста рећи а не заплакати,за четири године иза ове владе неће остати нити институт нити ће неки видјети минималац од 1000€.
„Закон то сам ја!“ Милојко Спајић.